Pažljivom oku prolazinika večeras na trotoaru u Ulici Mite Topalovića, odmah pored Evangeličke crkve, nije mogao da promakne ovaj neobičan prizor.
Na pločniku se, kad mu vreme nije, našao jedan lepi crveni admiral.
Otkud leptir u sred zime, pa još noću – logično se nameće pitanje.
I mi smo se zapitali isto, a onda smo bolje pogledali i imali šta da vidimo. Od leptira su zapravo ostala samo krila. Neverovatno!
Kako su se ona našla na ovom mestu može se samo nagađati. Da li je leptir svoj poslednji dan još ko zna kada proveo na krošnji drveta iznad pa je njegova, samim čudom nakon snežnih, ledenih i kišnih dana, očuvana krila vetar tek sada spustio na zemlju ili je sudbina ovog leptira sasvim drugačija – nikad nećemo saznati.
Činjenica je da crvenog admirala u našem gradu kao i na mnogim drugim mestima širom Evrope, Severne Amerike i Zapadne Azije inače srećemo od proleća do kasne jeseni i to danju.
Reč je, naime, o dnevnom leptiru (lar. Vanessa atalanta) iz porodice Nymphalidae poznatom i po imenu lepokrili admiral.
Admiral je ime dobio po karakterističnim crvenim prugama na tamnoj pozadini, koje podsećaju na grimizne pojaseve na uniformama admirala.
Ovi leptiri za staništa biraju šume, poljane, močvare i oblasti koje su pune vlage i vode, a tokom migracija se mogu naći u gotovo svakom staništu, od tundre do subtropa.
