Pandemija koronavirusa ponovo se razbuktala u našoj zemlji, a ni Južnobanatski okrug nije izuzetak. Veliki broj obolelih beleži se već danima unazad, a u bolnicama se traži mesto više.
O tome šta pokazuju podaci na terenu kada je reč o Južnom Banatu, u kojim opštinama su najveća žarišta, zašto imamo toliki broj obolelih i umrlih, ali i kada primiti treću dozu vakcine, koju vakcinu izabrati i kakve su preporuke kada je reč o vakcinaciji protiv virusa gripa, razgovarali smo sa prim. dr Ljiljanom Lazić, vršiocem dužnosti direktora Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
Kakva je trenutna epidemiološka situacija u južnom Banatu?
– Epidemiološka situacija na teritoriji celog Južnobanatskog okruga je jako nepovoljna, da ne kažem katastrofalna. Mi dnevno prijavljujemo od 320 do 350 novootkrivenih slučajeva. U gotovo svim opštinama ima novoobolelih svakog dana. Značajan broj njih se, uz adekvatnu terapiju, leči u kućnim uslovima, ali imamo i osobe koje zahtevaju bolničko lečenje. Nažalost, imamo i smrtnih slučajeva. Bolnice u Pančevu i Vršcu su popunjene i pacijenti se sada na bolničko lečenje šalju tamo gde u datom momentu ima mesta. Najviše me boli to što se ne poštuju protivepidemijske mere, koje podrazumevaju izolaciju, distancu i nošenje maski. Ne uvažava se ni preporuka da se ljudi ne zadržavaju u zatvorenom prostoru i da se izbegavaju masovnija okupljanja. Kršenje ovih mera nažalost imamo priliku da vidimo na svim mestima, a posledica toga je porast broja novootkrivenih slučajeva.
Gde su najveća žarišta kada je reč o našem okrugu?
– Mi trenutno na teritoriji okruga imamo oko 3.600 aktivnih slučajeva obolelih, odnosno onih koji se u ovom momentu leče od kovida, bez obzira na težinu kliničke slike i bez obzira na to da li su u bolnici ili u kućnoj izolaciji. To je jako veliki broj. Po svim analizama vezanim za naš okrug, čini mi se da je ovo najteži talas, odnosno da najviše novootkrivenih i najviše aktivnih slučajeva imamo sada. Još više me je razočaralo zašto je to tako, jer mi kao zdravstveni radnici nismo ovako nešto očekivali. Razlog je neadekvatan odziv na vakcinaciju. Trenutno na nivou južnog Banata imamo oko 47% vakcinisanih sa dve doze vakcine. Jedino u Vršcu i Opovu imamo preko 50% vakcinisanih. Tamo gde u ovom trenutku najviše bukti epidemija, a to su Kovin, Kovačica i Alibunar, imamo najmanji obuhvat vakcinacijom. Čitavu ovu situaciju dodatno otežava to što lečenje traje prilično dugo, minimum 15 dana, pa i više. To u velikoj meri opterećuje i sam zdravstveni sistem.
Zbog čega je, po vašem mišljenju, u našem okrugu skoro polovina građana i dalje nevakcinisana?
– Ni sama ne razumem zašto je to tako. Razumela bih da nije bilo vakcine i da ona nije bila dostupna. Imajući u vidu kolika je bila zainteresovanost građana našeg okruga kad je krenula vakcinacija, očekivali smo da ćemo na ovim prostorima vrlo lako dostići kolektivni imunitet. Međutim, kad su krenule negativne priče o vakcinaciji, to se poremetilo i mi smo stali. Ja apelujem na građane da veruju zdravstvenim radnicima. Vakcina, koja god da je, definitivno štiti od teže kliničke slike i od smrtnog ishoda. To su potvrdile mnoge studije širom sveta.
Šta imate da poručite onima koji kao argument protiv vakcinacije navode to što poznaju vakcinisane osobe koje su se ipak zarazile?
– Svi smo mi svesni da vakcina ne štiti od samog inficiranja, ali ako je veći broj ljudi vakinisan, mogućnost širenja virusa u populaciji je manja, jer on tada nailazi na „negativnu podlogu“ i ne može da se umnožava i širi. Tamo gde je manje vakcinisanih građana, više je zaraženih, koncentracija virusa je veća i on se lakše dalje širi u populaciji. To je bukvalno fiziologija širenja virusne infekcije. Građani moraju biti svesni da samo vakcina, samo kolektivni imunitet, sprečava brzo širenje virusa, smanjuje mogućnost njegove mutacije, omogućava da inficirane osobe imaju lakšu kliničku sliku i štiti ih od smrtnog ishoda. Među osobama sa teškim simptomima bolesti ili onima koje nažalost izgube borbu sa kovidom 19, preko 90 procenata čine nevakcinisani. Istina, ima i vakcinisanih, ali u daleko, daleko minornijem obimu. Bukvalno je taj odnos nevkacinisanih i vakcinisanih 10 prema 1. Zato je moja poruka svima: obavezna vakcinacija. Meni je kao zdravstvenom radniku žao što vakcina nije zakonom propisana, ali bez obzira na to, ona jeste neophodna i ako toga svi ne postanemo pod hitno svesni, ja ne znam kada će se zaustaviti ova epidemija.
Koju vakcinu preporučujete?
– Nije bitno koju ćete vakcinu odabrati. Svaka će podstaći organizam da stvori antitela. Jako je bitno da se prime obe doze vakcine, a evo sada smo u mogućnosti da govorimo i o trećoj dozi. Preporuka je da se ona primi u periodu između 5 i 6 meseci nakon druge doze. Da li će to biti ista vakcina ili vakcina drugog proizvođača, to ostavljamo građanima da sami odaberu. Pokazalo se da nije štetno primiti različite vrste vakcina. Mi možemo da, na bazi iskustva, govorimo o tome šta je dalo najbolje rezultate. Posle kineske preporučuje se Fajzer, ali nećete pogrešiti ako odaberete da primite i treću dozu kineske, daće i ona adekvatan odgovor. Kada je reč o ruskoj vakcini, kod koje postoje prva i druga komponenta, kao treća doza se daje ponovo prva komponenta i to je i preporuka stručnjaka. Posle dve doze AstraZeneke i Fajzera možete odabrati bilo koju treću dozu. Najčešće građani biraju istu, ali nije štetno ni ako se primi neka druga vrsta.
Da li su kod nas stigle vakcine protiv gripa i da li ih ima dovoljno?
– Vakcine protiv gripa su stigle i ima ih i više nego dovoljno. Imamo i trovalentne i četvorovalentne vakcine. Sada je vakcinacija u toku u svim domovima zdravlja na teritoriji okruga. Preporučujem građanima, pogotovo onima sa rizičnim zdravljem i sa drugim bolestima, da se obavezno vakcinišu.
Da li odabrati trovalentu ili četvorovalentnu vakcinu?
– Preporuka je da se prvo građani stariji od 65 godina pozivaju na vakcinaciju i da oni prime četvorovalentu vakcinu. Ona se preporučuje i osobama rizičnog zdavlja, dok će kod mlađih od 65 godina, pogotovo kod zdravih osoba, adekvatan imuni odgovor dati i trovalentna vakcina.
Da li je bezbedno primiti i vakcinu protiv kovida 19 i onu protiv gripa?
– Ne postoji striktna preporuka, odnosno striktna zabrana da ne sme da se primi vakcina protiv gripa ukoliko ste primili vakcinu protiv kovida. Bukvalno mogu istog dana da se prime obe vakcine, ali staro pravilo je da između dve vakcine prođe 15-21 dan. No, nećete pogrešiti ni ako taj rok bude kraći.
Kada je idealno vreme da se primi vakcina protiv gripa?
– Idealno vreme je upravo sada zato što obično sezonski grip kreće početkom januara i potraje i tokom februara i marta, mada se dešava da krene i ranije. Zato se treba vakcinisati već ovih dana, jer je potrebno oko tri nedelje da se razviju antitela kako bi organizam bio potpuno zaštićen kada grip počne da se širi. Ponavljam, ovo je posebno važno za građane starosti preko 65 godina i za one koji imaju druge bolesti, odnosno kojima su narušeni zdravlje i imunitet.
Gde treba da se jave oni koji žele da se vakcinišu protiv kovida, a gde oni koji žele da prime vakcinu protiv gripa?
– Vakcinacija protiv kovida se odvija u prostoru nekadašnje apoteke „Higija“ u centralnoj zgradi Doma zdravlja, u Ulici Miloša Obrenovića. Tu dva tima lekara rade u dve smene, sedam dana u nedelji, dakle i vikendom. Sve vakcine su na raspolaganju i ima ih dovoljno. Građani samo treba da odu na vakcinalni punkt bez ikakvog zakazivanja ili prijave i dobiće vakcinu. Potrebno je samo da sa sobnom ponesu ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu radi identifikacije. Ukoliko ima građana koji su nepokretni, a žele da prime vakcinu protiv kovida, oni mogu da se prijave preko eUprave ili direktno svom domu zdravlja i da ostave podatke, kako bi im lekarski tim u kućnim uslovima dao vakcinu. Što se tiče vakcine protiv gripa, neophodno je da se zainteresovani građani jave svom izabranom lekaru. Ukoliko ima nepokretnih, takođe, kao i u prethodnom slučaju, mogu pozvati dom zdravlja, ostaviti podatke i lekari će doći na njihovu adresu da ih vakcinišu. Ova procedura važi za sve opštine u našem okrugu.
