Uskrs je jedan od najznačajnijih praznika u hrišćanstvu, praznik koji proslavlja pobedu života nad smrću – vaskrsenje Isusa Hrista. Iako se datum menja svake godine, Uskrs u pravoslavnoj tradiciji uvek pada između 4. aprila i 8. maja.
Ono što je stalno, bez obzira na datum, jeste bogatstvo običaja i poruka koje ovaj praznik nosi sa sobom. Predstavljamo vam najvažnije među njima.
Pozdrav koji odzvanja vekovima: „Hristos vaskrse“ – „Vaistinu vaskrse“
Na dan Uskrsa i narednih dana, vernici se pozdravljaju drevnim pozdravom: „Hristos vaskrse!“ uz odgovor „Vaistinu vaskrse!“.
Ovaj pozdrav nije samo reč – to je svedočanstvo vere u vaskrsenje i nova nada koju svaki Uskrs donosi.
Jutrenje na Veliki četvrtak u Preobraženskom hramu u Pančevu:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Farbanje jaja – simbolika „čuvarkuće”
Jedan od najlepših i najdublje ukorenjenih običaja u srpskoj tradiciji jeste farbanje uskršnjih jaja. Ovaj ritual se obavlja na Veliki petak, dan kada se poštuje strogi post i kada se, prema tradiciji, ništa drugo ne radi osim što se ukućani posvećuju molitvi i pripremi jaja.
Prvo jaje koje se oboji zove se „čuvarkuća“. Po verovanju, to jaje se čuva tokom cele godine i ima zaštitnu moć za dom i porodicu. U mnogim krajevima, na Uskrs naredne godine, staro jaje se zakopa u zemlju – najčešće u blizini kuće ili stabla – kako bi dom ostao siguran i plodan.
Zašto crvena jaja?
Crvena boja ima duboko simboličko značenje – predstavlja krv koju je Isus prolio, ali i vaskrsenje, život i pobedu nad smrću. U tradiciji se najčešće koristi upravo ova boja, a smatra se da svako domaćinstvo treba da ima makar jedno crveno jaje u korpi.
Prema predanju, Marija Magdalena je u Rimu posetila cara Tiberija i darovala mu jaje uz pozdrav: „Hristos vaskrse!“. Tada je jaje pocrvenelo pred carem, koji je tada poverovao u vest o Hristovom vaskrsenju. Ova legenda je koren običaja darivanja jaja i njihove crvene boje.
Umetnost šaranja voskom
U mnogim krajevima Srbije, naročito u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, neguje se tehnika šaranja jaja voskom, poznata i kao „pisanice“.
Vosak se pažljivo nanosi na sirovo jaje pomoću posebnog pera, igle ili štapića. Kada se vosak ohladi i stvrdne, jaje se potapa u boju. Na mestima gde je vosak ostao, boja ne prodire, te nastaju prelepi tradicionalni ornamenti.
Veliki petak i običaji u crkvi
Na Veliki petak, u pravoslavnim hramovima se iznosi plaštanica, platno sa prikazom Hristovog polaganja u grob, koje vernici celivaju.
U mnogim crkvama postoji običaj da se vernici provlače ispod stola na kojem leži plaštanica. Tokom tog čina, u tišini se izgovara želja za koju se veruje da će se ispuniti ako se iskreno izgovori i ako je srce čisto.
Tog dana se poštuje strogi post – mnogi vernici se uzdržavaju od hrane čitav dan, dok drugi jedu veoma skromno i bez ulja.
Čitanje Svetog Jevanđelja u Preobraženskom hramu u Pančevu na Veliki petak:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Večernje sa iznošenjem plaštanice na Veliki petak u Preobraženskom hramu u Pančevu:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Uskrs u porodici – dan radosti i okupljanja
Uskrs je i praznik okupljanja i porodične radosti. Porodice se okupljaju za trpezom, deca se takmiče u tucanju jajima, a domaćice spremaju bogate i svečane obroke. Svako jaje nosi poruku života, obnove i zajedništva.
U korpicama se najčešće nađu jaja u raznim bojama – pored crvenih, često se pojavljuju i plava, žuta, zelena jaja, a sve češće i jaja ukrašena prirodnim materijalima, čipkom ili tehnikom dekupaža.
Više o ovim tehnikama ukrašavanja jaja pronađite u odvojenom tekstu OVDE.
