Tribinom „Imam pravo na život bez nasilja“, održanom u maloj sali Gradske uprave u ponedeljak, 25. novembra, u Pančevu je počelo obeležavanje međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“.
Reč je o globalnoj inicijativi koja se realizuje svake godine od 25. novembra do 10. decembra, sa ciljem da se kroz različite aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i da se iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja.
Na tribini su govorile Sanja Patalov Stojadinović, članica Gradskog veća zadužena za područje rada, zapošljavanja i socijalne politike, mr Tatjana Božić, koordinatorka Tima za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje, Milica Todorović iz Crvenog krsta Pančevo, Jelena Šofranko iz Centra za socijalni rad, dr Dragana Antonijević Đorđević iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo, Ana Vugrinec, koordinatorka Udruženja žena „Omoljčanke” i jedna Pančevka koja je bila žrtva nasilja u porodici.
– Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak Međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“. Nasilje nad ženama i devojčicama je jedan od najrasprostranjenijih i najraširenijih oblika kršenja ljudskih prava u svetu, kao i kod nas. Naša vizija je da Republika Srbija bude zemlja u kojoj sve žene i devojčice žive bez nasilja, u bezbednom okruženju u kojem se poštuju njihovo dostojanstvo i ljudska prava i efikasno sprečava svaki oblik rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici – rekla je Sanja Patalov Stojadinović.
Ona je podsetila da Grad Pančevo, kao jedinica lokalne samouprave u cilju suzbijanja i sprečavanja nasilja u porodici, ima formiranu Grupu za koordinaciju i saradnju zaduženu za sprečavanje i suzbijanje nasilja. Grupa je formirana stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna 2017. godine i čine je predstavnici Osnovnog javnog tužilaštva, koji je ujedno i njen koordinator, zatim predstavnici Centra za socijalni rad, MUP-a i Prekršajnog suda.
– Oni zaista vredno rade, redovni sastanci se održavaju u tužilaštvu na dvonedeljnom nivou, a po potrebi i češće. Saradnja rezultira ne samo na pravilnom usmeravanju slučajeva nasilja ka krivičnom ili građanskom postupku prema učiniocima nasilja, već i zaštitom, ojačanjem i osamostaljivanjem žrtava nasilja. Današnja tribina koju je prilika da podsetimo javnost da je potrebno podizati svest o svim oblicima nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Takođe, želimo da ohrabrimo žene, da im poručimo da nisu same i da ih zakon štiti, kao i da su državni organi, ustanove i institucije na njihovoj strani – istakla je Sanja Patalov Stojadinović.
Milica Todorović je podsetila da je, prema nalazima OEBS-a, čak 62% žena doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja. Kada je reč o vrstama nasilja, 42% žena je doživelo seksualno uznemiravanje, 22% fizičko i/ili seksualno nasilje u partnerskom odnosu ili van njega, a 11% žena imalo je iskustvo proganjanja.
Samo 9% žena koje trpe nasilje od sadašnjeg partnera i 25% žena koje trpe nasilje od strane bivšeg partnera prijavilo je nasilje policiji. Pritom, samo 18% onih koje su doživele proganjanje i svega 3% žena koje su doživele seksualno uznemiravanje prijavilo je ovo policiji.
– Sramota, ekonomska zavisnost, strah od osvete od strane počinioca i nepoverenje u službe predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje. Najčešće pominjan izvor informacija, saveta ili podrške koji žene navode da su želele da imaju nakon najtežeg slučaja fizičkog i/ili seksualnog nasilja koje je počinio njihov partner, jeste neko sa kim bi mogle da popričaju i ko bi im mogao pružiti moralnu podršku – istakla je Milica Todorović.
Nažalost, uprkos svim naporima, broj femicida i pokušaja femicida se ne smanjuje. Istraživanja pokazuju da svake dve nedelje u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, najčešće u njenom domu. Ispostavlja se da je za ženu njen dom najnesigurnije mesto.
U Srbiji je 2020. godine ubijeno 28 žena, u 2021. godini 26, u 2022. godini 27, u 2023. godini 28, a u tekućoj godini je zabeleženo 17 žrtava femicida.
Kakva je statistika u gradu Pančevu kada je reč o prijavama nasilja i koliko su žene spremne da prijave nasilje, te koje vrste nasilja su najzastupljenje, otkrila je Jelena Šorfranko:
– Naš grad je jedan od prvih koji je započeo organizovane aktivnosti u cilju prepoznavanja i sprečavanja nasilja u porodici i pružanja podrške žrtvama. Zahvaljujući ovim aktivnostima, Pančevo je danas, u odnosu na broj stanovnika, u samom vrhu po pitanju broja prijavljenih slučajeva nasilja. Na mesečnom nivou imamo oko sto prijavljenih slučajeva nasilja, na godišnjem oko hiljadu. Od ukupnog broja prijavljenih, 70% se odnosi na partnersko nasilje, gde su učinioci bivši ili sadašnji bračni, vanbračni ili emotivni partneri. U ostalih 30% slučajeva spadaju nasilje nad roditeljima ili obrnuto, kao i nasilje među braćom i sestrama uglavnom zbog imovinskih sporova oko nasledstva, što za nas kao stručne radnike predstavlja rizik od ponavljanja nasilja. Rizik predstavljaju i situacije kada je u toku razvod braka ili poveravanje dece, kao i problemi oko održavanja kontakta dece sa drugim roditeljem i mi na to obraćamo posebnu pažnju – istakla je Šofranko.
Ona je istakla i da su u ovoj godini evidentirana i tri slučaja nasilja u istopolnim zajednicama.
Stručnjaci iz Centra za socijalni rad se, kako je navedeno na tribini, u praksi susreću sa svim oblicima nasilja koji se opisuju u literaturi, a žene najčešće prijavljuju psihičko nasilje koje se ogleda u uvredama, pretnjama, zastrašivanju, kontrolisanju, praćenju, uhođenju.
– Kada je u pitanju fizičko nasilje, one uglavnom zadobijaju lake telesne povrede u vidu modrica, ogrebotina i opekotina, a nažalost nisu retki ni slučajevi teških telesnih povreda u vidu preloma ekstremiteta i rebara, povreda glave i drugih oblika nasilja koji ugrožavaju i život i zdravlje žene. Ekonomsko i seksualno nasilje žene uglavnom ne prijavljuju direktno, već o tome informacije dobijamo posredno kada žena dođe kod nas zbog nekog drugog oblika nasilja – dodala je predstavnica Centra za socijalni rad.
Ona je ukazala i na to da je primećeno da se, nažalost, mnoge žene koje trpe nasilje prilagođavaju zahtevima nasilnika i vremenom i same počnu da njegovo nasilničko ponašanje posmatraju kao prihvatljivo i samim tim ga teže prepoznaju, pa i prijave izostaju.
Jelena Šofranko je govorila i o tome kakvu vrstu podrške Centar za socijalni rad nudi ženama koje trpe nasilje.
– Centar žrtvama pruža kontinuiranu psihosocijalnu podršku, uz pristup bez osuđivanja i predrasuda. Pružamo različite informacije, upućujemo na naše usluge, ali i na različite usluge u lokalnoj zajednici. Možemo obezbediti savet našeg pravnika ili upoznati žene sa činjenicom da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Takođe, kao projektna aktivnost u Centru se trenutno održava Savetovalište za podršku žrtvama porodičnog nasilja za koje su u prethodnih mesec i po dana naše sugrađanke pokazale zaista veliko interesovanje, pa je predlog donosiocima odluka da ova aktivnost možda postane i deo redovnih poslova centra. Materijalna podrška se takođe pruža putem jednokratne novčane pomoći za osnovne životne namirnice, nabavku lekova i slično, a u ove svrhe Grad Pančevo izdvaja značajna finansijska sredstva. Tu je i Prihvatilište za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, odnosno Sigurna kuća. Prethodnih godina realizovani su i različiti projekti koji su imali za cilj ekonomsko osnaživanje i stambeno zbrinjavanje žena, što se pokazalo kao vrlo značajno jer se mnogo puta desilo da su žene prinuđene da se vrate nasilniku jer nemaju ekonomsku nezavisnost – naglasila je Šofranko.
Sanja Patalov Stojadinović podsetila je da za žrtve porodičnog nasilja postoji SOS telefon pri Sigurnoj kući.
– Ovaj telefon služi za informisanje i pružanje saveta od strane naših stručnih radnika zaposlenih u Sigurnoj kući. Žene mogu pozvati svakog radnog dana od 9 do 19 sati, a broj je 0800/100-113. Kada je reč o prijemu u Sigurnu kuću, radimo 24 sata svih 365 ili 366 dana u godini.
Pogledajte snimak sa tribine:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
O tome kako nasilje u porodici utiče na decu, govorila je mr Tatjana Božić.
– Deca u porodici gde postoji nasilje su prvi svedoci nasilja, uvreda i kontrole koji se sprovode nad majkom. Ako je neko od roditelja istukao dete, galamio ili u ljutnji nešto razbijao po kući, dete će tu situaciju možda zaboraviti, ali atmosferu i energiju koja je vladala u tom momentu nikada neće. To se, nažalost, uvek loše odrazi na dete. Odrastanje u okruženju punom nasilja i zlostavljanja na decu ostavlja trajne posledice. Detetu su prvi i osnovni uzor roditelji i ako se roditelj ponaša nasilno, a ono vidi da to prolazi nekažnjeno, naravno da će da preuzme takav obrazac ponašanja. Kad odrastu, ta deca mogu postati takođe nasilnici jer su najčešće to viđali u životu. Takva deca su traumatizovana, a dobar deo njih, ako i ne postanu nasilnici, često imaju psihički problem, odnosno neki oblik depresivnih reakcija, pa čak i ozbiljnije neuroze koje zahtevaju i kliničko lečenje – upozorila je Tatjana Božić i ohrabrila žene da prijave nasilje, kao i da decu sklone iz nasilničkog okruženja.
Pogledajte i kampanju MUP-a povodom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kampanja „16. dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” počinje 25. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Ona obuhvata još tri važna datuma: 1. decembar – Svetski dan borbe protiv side, 3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i 6. decembar – Godišnjicu Montrealskog masakra.
