Kada iz pravca Pančeva krenete prema Kovinu, pa kod Nadela odete na isključenje levo ka Starom Tamišu, zatim prođete Stari Tamiš, glavni put vodi vas ulevo i uzbrdo na plato izdignut na 111 metara nadmorske visine. Baš na tom platou čeka vas selo koje je proteklog vikenda bilo domaćin jedne od Banaćanima omiljenih gastronomskih manifestacija – „Štrudlijade”.
Ovo carstvo štrudle i vina, raj za filmadžije na obodu peščare, dom za fijakere, selo bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, čijom panoramom dominiraju tornjevi čak tri crkve, mesto u ravnici sa mnogo dolova i bregova, svoj naziv duguje upravo tom specifičnom reljefu: u pitanju je Dolovo.
Naš „kulturni autobus”, sa ekipom privučenom mirisom najbolje banatske štrudle, ali i zovom dobre novinarske priče, zaputio se u subotu, 14. septembra, upravo u ovo selo.
Program četvrt veka stare, 25. dolovačke „Štrudlijade” počeo je već od jutra na trgu ispred Doma kulture „25. maj” i to čitanjem zdravice štrudli koju je napisala Vesna Bojović Vojnov:
Dobro došli, dobri ljudi, dobro došli, prijatelji,
vidim, vesele ste ćudi, slatke štrudle ljubitelji.
Vidim da ste nasmejani, razdragani, raspevani,
i još lepši nego lani.
Zato, pitaju se često, kakvo je to ovo mesto?
Šta to tako magično u Dolovu ima,
da l’ je zemlja, voda ili možda klima?
Šta to ovde svima godi što ih prosto preporodi,
o čemu se ovde radi, pa sve nikne što se sadi?
Reći ću vam zato sada: tako je to odvajkada,
ima nešto vekovima u čudesnim dolovima,
ima nešto specifično, poetično, idilično,
nešto čega nigde nema, preko Bačke, pa do Srema.
Zato sada čujte svi, tajnu ću vam odati…
Nežna poput sunca zračka, to je duša dolovačka,
meka, topla, poput štrudle sa kojom nas majke bude,
sa štrudlom smo odrastali, za štrudlom smo uzdisali,
sa njom goste dočekali…
Hvala Bogu na čudima, na svim ovim plodovima,
valovitim dolovima, na prepunim stolovima i
na dobru u ljudima…
Od sveg blaga koje može u Dolovu da se nađe,
svi će redom da se slože: štrudla blago je najslađe! Živeli!
I sve je baš tako kako zdravica kaže. Nema tog domaćinstva u Dolovu u kome domaćice bar jednom nedeljno ne razviju testo oklagijom, pa preko u debelom sloju ne razmažu fil od mlevenog maka, oraha, rogača, rendane jabuke ili džema, sve po volji, meri i ukusu najvoljenijih… Pa onda sve to urola i spusti u vruću pećnicu da porumeni… A kad porumeni, ukusni šnitovi posuti prah šećerom začas planu sa tanjira, a svaki zalogaj miriše na „još”. I kako da onda štrudli ne posvetite bar pesmu, ako ne i čitavu manifestaciju po kojoj će vaše selo biti poznato širom Banata, Vojvodine i Srbije.
A gosti koji su se, uprkos kišnom danu, okupili u centru Dolova u subotu, mogli su čuti još poneki stih koji o ljubavi Dolovaca prema štrudli govori baš sve…
Arijana Lepedat pročitala je tako na otvaranju manifestacije pesmu Lidije Ilin iz Ilandže pod nazivom „Danas Dolovo na štrudlu miriše”:
Danas je dan kad se jato žena u Dolovo sjati.
A štrudle lepe, rumene i razne,
neke sa filom, a neke prazne.
Od mirisnog testa lepo se diše,
danas Dolovo na štrudlu miriše.
Ponosne domaćice, srce im puno,
sa puno ljubavi mesile su štrudle,
zato prizor ne može biti bolji
ima ukusa svakom po volji.
Dolovke naše ponosne da su,
trudom se uvek dobija više
jer danas Dolovo na štrudlu miriše!
Eto, tako je u Dolovu počela jubilarna 25. „Štrudlijada”, koju je organizovalo Udruženje žena „Dolovke” u saradnji sa Domom kulture „25. maj” i Mesnom zajednicom „Mita Vukosavljev” i uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grada Pančeva.
Goste je na samom početku, u ime domaćina, pozdravila Katica Smiljković, predsednica Udruženja žena „Dolovke”, a manifestaciju je zvanično otvorio Darko Ješić, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu.
– Jedna od manifestacija koja se uvek sa najviše nestrpljenja iščekuje je čuvena „Štrudlijada”. Ovo je dan kada Dolovo postaje središte slatke kulinarske umetnosti i mesto gde se okupljamo kako bismo prikazali bogatstvo naše tradicije. Ova manifestacija nije samo prilika za degustaciju izvanrednih štrudli i izlaganje rukotvorina udruženja žena, već je i vreme kada se ističe jedinstvenost naše multietničke zajednice. „Štrudlijada“ nam pruža priliku da se ponosimo bogatom kulinarskom tradicijom koju naše sugrađanke i sugrađani sa velikim entuzijazmom čuvaju od zaborava i da uživamo u umećima naših domaćica i domaćina. Ne samo svaka štrudla koju možete probati, već i svaki proizvod koji je danas ovde izložen, predstavlja deo našeg nasleđa i svedočanstvo o vrednostima koje prenosimo s generacije na generaciju. „Štrudlijada“ je više od gastronomske razonode, to je manifestacija koja nas povezuje, inspiriše i podseća na značaj očuvanja naših tradicija. Grad Pančevo je uvek podržavao ovakve manifestacije, a nastavićemo i u buduće da budemo podrška – poručio je Ješić.
Manifestaciju su posetile i Sanja Patalov Stojadinović, članica Gradskog veća zadužena za područje rada, zapošljavanja i socijalne politike, Hadži Jovana Radonjin, koordinatorka Kancelarije za mlade Grada Pančeva i Treša Radonjin, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj grada Pančeva.
Pored štrudli i raznih slatkih i slanih đakonija, izložene su i rukotvorine mnogobrojnih udruženja žena, a nisu izostale ni nagrade za najbolji ručni rad, kao ni za najlepši štand „Štrudlijade“. Manifestaciju su muzičkim programom obogatili učenici Muzičke škole „Jovan Bandur“ (izdvojenog odeljenja u Dolovu) i Kulturno-umetnično drušvo „Banatski vez“ iz Dolova.
Pogledajte kako je bilo:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Naravno, bilo je i još pesama i bećaraca o dolovačkoj štrudli, pa nećemo odoleti da bar još nekoliko strofa ne podelimo sa vama. Ovu pesmu napisao je Dolovac Nikola Radonjin, a naslov je jednostavan: „Štrudla”.
Od davnina kod nas zna se:
nedeljom je puna kuća,
supa, rinflajš, nekad prase
i naravno šrudla vruća.
Bez nekih se stvari može,
i bez mesa i bez hleba,
al’ bez štrudle, mili Bože
ne može se i ne treba.
Vredne dame kad uviju
dugi kolač posut makom
po tome nas svi poznaju
dolovačka štrudla svakom
Brašno, kvasac, puter, mleko,
gotovo je brzo testo,
razvije se fino, meko,
fil tu nađe svoje mesto
Domaćica vatru piri,
štrudla se iz pleha promoli
iz rerne se miris širi
ko će tome da odoli.
Vredne dame kad uviju
dugi kolač posut makom
po tome nas svi poznaju
dolovačka štrudla svakom.
A septembar kad osvane
i subota prva dođe
štrudla svoje ima dane
s makom, višnjama il’ suvim grožđem.
Ili sa rogačem, il’ sa orasima
vole ih i stari i mladi,
hvala vam, „Dolovke”, na tim ukrasima
i na vašoj „Štrudlijadi”.
I tako, red pesme, red kola, red muzike i mnogo redova štrudli naređanih na štanovima na platou ispred Doma kulture obeležili su i ovu 25. „Štrudlijadu”. Dok su gosti obilazili tezge, za još bolji štimung pobrinuo se i Željko Tođeraš Tođa sa svojom gitarom, a bilo je povoda i da se gosti uhvate za ruke i zaigraju zahvaljujući narodnim kolima koje je pripremio ton majstor, Žika Martinov.
Osim štrudli, posetioci su na tezgama mogli da pogledaju i pazare razne druge zanatske proizvode, ručne radove i đakonije koje su izložila brojna udruženja sa teritorije Pančeva i južnog Banata. Pored „Dolovki” bili su tu i: Udruženje za pomoć MNRO, „Vešte ruke”, „Kreativa S”, „Etno kutak” iz Kačareva, „Vredne ruke” iz Kovina, „Omoljčanke” iz Omoljice, „Novoseljanke” iz Banatskog Novog Sela, SKPD „Đetvan” i MKUD „Tamaši Aron” iz Vojlovice, „Zlatne ruke” iz Kladurova, Udruženje žena Bavanište, Aktiv žena MZ Kovin, Aktiv žena ‘’Neolit‘’ iz Starčeva, Udruženje vinara i vinogradara „Sveti Trifun“ Dolovo, Društvo pčelara „Banatski pčelari” Dolovo, kao i individualni proizvođači i prijatelji „Štrudlijade”.
Ovo je bila i prilika da se posetioci malo bolje upoznaju sa radom udruženja žena „Dolovke” koje već četvrt veka organizuje „Štrudlijadu”.
Ovo udruženje trenutno broji oko 30 članica i bavi se uključivanjem žena u misiju očuvanja tradicije starih zanata, rukotvorina, te popularizacijom izrade kolača po starim recepturama, među kojima je, svakako, i štrudla. „Dolovke” su poznate širom Srbije ne samo po manifestaciji koju organizuju već i po svojim poslasticama i ručnim radovima jer tokom godine posete veliki broj sajmova, festivala i manifestacija, sa kojih se redovno vraćaju sa priznanjima, peharima i sertifikatima.
Dolovačka „Štrudlijada” je zaštitni znak udruženja, a manifestacija je brendirana žigom Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. Veliki broj učesnika i posetilaca, dobra organizacija i prijatna atmosfera postavili su „Štrudlijadu” u sam vrh kada je reč o najznačajnijim manifestacijama u gradu Pančevu i Južnom Banatu.
I ne samo to: „Štrudlijada” je pre nekoliko godina uvrštena u top 10 festivala hrane u Republici Srbiji, a bila je nominovana od strane Privredne komore Srbije za jednu od tri najbolje tradicionalne manifestaciju u Srbiji.
„Dolovke” kažu da su posebno ponosne na to što su osam puta osvajale prvo mesto na Sajmu hrane i pića u Beogradu i što su, povrh svega, dva puta dobile sajamski sertifikat za robnu marku iz Srbije za svoju štrudlu.
Ukoliko ove godine niste posetili „Štrudlijadu” propustili ste priliku da probate te posebne štrudle koje su ovenčane ovako prestižnim priznanjima, ali smo sada sigurni da ćete prvom prilikom pohrliti u Dolovo da nadoknadite propušteno.
A kada se već zaputite u ovo lepo selo, nemojte se zadržati samo na štrudli, jer Dolovo nudi još mnogo toga što treba obići, videti i pohraniti kao posebno blago u svojoj duši.
Predlažemo da krenete baš od onog mesta sa početka priče, na ulazu u selo, tamo gde se menja nadmorska visina i gde glavni put postaje ulica koja je ponela naziv po jednom od nekoliko nagrađivanih dokumentarnih filmova čuvenog Dolovca Bojana Vojnova „U dolovima ravnice”.
Kada izađete iz te ulice i nastavite putem, sa vaše leve strane će ostati stoletna šuma hrastova lužnjaka. Ispred vas će se pružati pogled prema panorami sa tornjevima tri pravoslavna hrama i kolosalnim vetrenjačama. Sa desne strane, na ulazu u selo, dočekaće vas dva vremešna stabla belog jasena stara preko 200 godina, zaštićena kao prirodno dobro.
Obavezno obiđite sva tri pravoslavna hrama, dve srpska i jedan rumunski, koji su posvećeni Prenosu moštiju Svetog Oca Nikolaja. Dva srpska hrama, Mala gornja i Velika donja crkva, proglašeni su spomenicima kulture od velike važnosti. U Maloj gornjoj crkvi ikonostas je radio slikar Paja Jovanović, dok je ikonostas Velike Donje crkve oslikao Jovan Popović.
Ako vas zanima arheologija, onda će vas u Dolovo privući i činjenica da se tamo od 2013. godine vrše arheološka iskopavanja na lokalitetu „Ciglana” na obodu sela.
Prema rečima Miroslava Prvulja, direktora Doma kulture u Dolovu, lokalitet je dobio naziv po ciglani koja je poslednji put bila u funkciji 90-ih godina prošlog veka. Tokom rada ciglane tamo su pronalaženi razni predmeti iz daleke istorije, pa je otuda lokalitet postao interesantan arheolozima, koji su do sada tu otkrili pet arheoloških slojeva iz 2, 3, 5, 11. i 13. veka!
Ako ste ipak više zainteresovani za manifestacioni turizam današnjice, onda sigurno znate da, osim „Štrudlijade” Dolovo već preko dve decenije neguje i „Vinarijadu”, kao i manifestacije namenjene ljubiteljima životinja, poput „Smotre ovnova”, „Fijakerijade” i „Kasačkih trka konja” na seoskom hipodromu.
Lovačko društvo svake godine organizuje hajku na lisice i šakale i takmičenje u gađanju glinenih golubova, a veoma aktivan kulturni život sela sa velikom posvećenošću oplemenjuju članovi KUD-a „Banatski vez”. Nosilac kulturnog života sela svakako je Dom kulture, koji kroz svoje aktivnosti kontinuirano promoviše kulturno-istorijsko nasleđe i kulturno-turističke potencijale Dolova.
Kako je reč o selu u kome živi i značajan broj Rumuna, ne čudi činjenica da se u Dolovu neretko organizuju i programi koji neguju kulturu rumunske nacionalne manjine.
– Specifičnost vezana za uglednija rumunska domaćinstva u Dolovu je da imaju oslikane ajnforte. Ova moda je vezana za period s početka 80-ih godina 20. veka, kada su dominantni slikani motivi bili vezani za planinske predele i scene iz lova na divljač – napominje Miroslav Prvulj.
Još jedna specifičnost Dolova je to što u delu sela pod nazivom Romska Mala živi romska populacija, čiji je maternji jezik rumunski. Većina se preziva Banjaš.
– Banjaši su etnička grupa koja pretežno živi u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. Republički zavod za statistiku Srbije je na popisu 2011. godine prikazao Banjaše kao posebnu nacionalnu pripadnost. Ukupno se kao Banjaši izjasnilo 80 ljudi. Govore rumunskim jezikom, a neki ih smatraju delom romskog naroda, odnosno zajednicom podeljenom između romskog i rumunskog identiteta. U Srbiji su Banjaši nastanjeni u 177 naselja – kaže Miroslav Prvulj.
Dolovo sa obližnjom Deliblatskom peščarom je uvek bilo interesantno mesto za filmadžije. U samom selu filmove je snimao Đorđe Kadijević („Žarki” 1970, „Pukovnikovica” 1972, „Sveto mesto” 1990), a treba spomenuti sve popularniju Filmsku kuću „Božjak-Pavlov”, u kojoj su tokom leta 2020. snimane scene za seriju o Tomi Zdravkoviću.
Na izlazu iz Dolova prema Mramorku, kada se spustite u dolinu, sa leve strane ćete videti crkvu Vodicu posvećenu Svetom Iliji, a malo napred sa desne strane pored puta, videćete kućicu sa vinogradom koja pripada Udruženju vinara i vinogradara „Sveti Trifun“ iz Dolova. Još malo napred, pa putem koji vodi levo, možete stići do već pomenutog arheološkog nalazišta „Ciglana“.
Na 8 kilometara od naselja Dolovo, nalazi se lokalitet Deliblatske peščare, pod nazivom Leanka. Tu ćete imati priliku da posetite i novoizgrađeni pravoslavni hram posvećen Sv. Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu, a nedaleko je i salaš porodice Brzovan sa ergelom konja.
Na putu za Leanku, proći ćete kroz kolosalni vetropark, što predstavlja svojevrsnu atrakciju za fotografisanje.
– Ovaj vetropark je izmenio izgled panorame, a ne vidi se na ulazu u Dolovo iz pravca Pančeva. Nekada dominante tornjeve tri pravoslavne crkve sada su nadvisile vetrenjače. Treba reći da su nekadašnju panoramu zapravo ranije vizuelno obeležavala četiri tornja: četvrti toranj je pripadao velikoj kapeli porodice Žive Stojića na groblju, a upravo u toj kapeli je 1990. godine, Đorđe Kadijević snimao delove filma „Sveto mesto“ – podseća Prvulj.
Pored domaćih popularnih filmova i serija kao što su „Ko to tamo peva” ili serija „Vuk Karadžić”, Deliblatska peščara je bila interesantna i za snimanje filmova iz međunarodne koprodukcije. Tako su tamo snimani francusko-italijanski filmovi „La Tempesta” (1958), „Mongoli” (1961), u kome je igrala tadašnja mis Švedske – Anita Ekberg i „La Fajet” (1961) u kome je igrao Orson Vels.
Priča o zanimljivim ljudima koji žive u Dolovu mogla bi već da stane u roman ili čak neki novi film. No, prepuštamo vama da posetite Dolovo, da Dolovke i Dolovce upoznate uživo i da delićima mozaika koje smo vam u ovom tekstu ponudili dodate i neke svoje, pa da i vi, makar u svojoj glavi, snimite svoj sopstveni film o ovom čudesnom i jedinstvenom selu. Ako ne budete imali dovoljno vremena za film, napisaćete sigurno makar pesmu o dolovačkoj štrudli. Dovoljno je da probate od svake vrste pomalo, da zalijete to čuvenim dolovačkim vinom i stihovi će već sami od sebe da poteku. Videćete.
