Ovo je priča o momku čiji će postupak mnoge od nas postideti. Jer, ako ćemo iskreno, malo ko bi učinio isto što i on. U subotu, 12. avgusta, u čekaonicu Policijske uprave Pančevo ušetao je momak i potražio policajca jer je želeo da preda novac koji je pronašao na ulici.
Uručio je službeniku svežanj dinara i evra u različitim apoenima, koje je, kako je ispričao, pronašao na trotoaru u centru Pančeva. Kraj novca nije bilo novčanika, dokumenata, niti bilo kog drugog traga na osnovu koga bi se mogao otkiti vlasnik novca.
Uprkos tome, dečko nije spakovao pare u džep srećan zbog neverovatnog „ulova” i nastavio dalje svojim putem, kao što bi učinila većina ljudi. On je novac odneo u policiju.
Saznali smo za ovaj neverovatan slučaj i dali sve od sebe da otkrijemo ko je ovaj momak. Uspeli smo u tome, a njegova priča će vas verovatno „izuti iz cipela” baš kao što je i nas.
Verujte da ovo niste očekivali…
On se zove Aleksandar Vujić, ima 22 godine i živi u Pančevu kao podstanar sa mlađom sestrom.
– Odrasli smo u starateljskoj porodici iz razloga što su nam roditelji preminuli dok smo bili mali. Po struci sam veterinarski tehničar, ali trenutno sam zaposlen u pilani, dok mi se ne otvori neka opcija za malo profitabilnijim i stabilnijim poslom – priča ovaj skromni mladić o sebi.
Kaže da je novac pronašao u subotu dok se vraćao s posla.
– Sve se odvijalo normalno, firmin prevoz me je ostavio kod glavne autobuske stanice kao i svakog dugog običnog radnog dana. Međutim, dok sam prolazio Ulicom cara Dušana, u blizini JKP-a „Grejanje” pažnju mi je privuklo šarenilo. Spustio sam pogled i na betonu sam video razbacane novčanice. U prvi mah sam pomislio da je reč o lažnom novcu. Međutim, kada sam pokupio novčanice, ustanovio sam da su prave i da je reč o malo većoj sumi. Bili su pomešane valute dinara i evra – ispričao je Aleksandar.
Ovaj momak kaže da mu je bilo čudno da su se novčanice tek tako našle pred njim i da nije bilo nikakvih tragova na osnovu kojih bi se identifikovao vlasnik. Ono što se Aleksandru dalje odvijalo u glavi pokazuje ko je on zapravo i kakva mu je duša.
– U tom momentu mi se svašta vrtelo po glavi. U jednom trenutku mi se javila misao da je to na neki način granica koja definiše kakva sam osoba u stvari. Pogledao sam oko sebe, nije bilo nikoga… Shvatio sam da je neko taj novac izgubio u nekoj maloj razlici u vremenu pre no što sam se ja sam našao tu. Neću lagati da nisam pomislio da taj novac zadržim. Ali onda sam malo razmislio… Ko zna u kakvoj je situaciji ta osoba koja je novac izgubila… Možda ima nekog bolesnog člana porodice kome je potrebna medicinska nega ili tome slično. I jedino racionalno rešenje tada mi je bilo to da taj novac odnesem u Policijsku upravu, iako sam bio svestan činjenice da se bez dokumenata može teško identifikovati vlasnik novca. Svakako nisam hteo novac ostaviti tu, možda bi završio u nekim pogrešnim rukama. Hteo sam pružiti koliko-toliko šansu tom nekome ko ga je izgubio – prenosimo od reči do reči šta nam je ispričao Aleksandar i nije da nemamo knedlu u grlu.
I tako se Aleksandar našao u čekaonici Policijske uprave, a razlog njegovog dolaska ni policijske službenike nije ostavio ravnodušnim.
Kako je za Zdravo Pančevo potvrdio Željko Grujić, portparol Policijske uprave Pančevo, Aleksandar je u subotu u Policijsku upravu doneo oko 70 evra i oko 6.000 dinara u raznim apoenima bez bilo kakvih drugih dokumenata.
– I oni su bili malo začuđeni kada sam doneo novac, pošto je poštenje malo zamrlo u ovom svetu u kojem živimo. Tamo su me zadržali da bi napravili zapisnik i jedan od policajaca mi je pružio ruku i pohvalio me. U tom trenutku sam se stvarno osetio ponosnim i shvatio sam da sam zapravo učinio dobro delo. Verujem da većina ljudi ne bi postupila kao ja, jer je nažalost prevladao taj neki materijalizam koji guši ljudske vrednosti – prokomentarisao je ovaj Pančevac.
Zanimalo nas je i kako su na njegov postupak reagovali njegovi prijatelji i kolege.
– Ispričao sam kolegama za događaj i svi su imali isti komentar: da sam ispao prost što nisam novac zadržao iz razloga što sam njime možda mogao da platim kiriju ili nešto slično. Ali svakako nisam nikada voleo da se ubrajam u većinu i koliko god možda ovaj gest nekome delovao prost, ja mislim da sam ispravno postupio. Barem mi je savest čista. Znam da se ja ne bih fino osetio kada bi neko iskoristio novac koji sam ja zaradio. Možda je ovo mala stvar, ali nadam se da će se nekako ljudska svest malo podići. Jer nekada je zaista samo potrebno ispasti čovek i ništa više – poručuje Aleksandar na kraju.
Mi ne znamo šta bismo dodali, osim da smo sigurni da će Aleksandar u životu i žnjeti onako kako seje – da će, za početak, naći bolje plaćen posao, da će izaći iz podstanarstva i imati nešto svoje i da će mu sreća i čuda stizati na načine koji će biti u skladu sa njegovim moralnim načelima, tako da bude spreman da ih i prihvati. A da je zaslužio, zaslužio je!
A kako biste vi postupili da ste se u subotu našli na Aleksandrovom mestu?
