Kada u današnje vreme čujete da neko privatno porodično preduzeće u Srbiji posluje dvadeset godina, šta prvo pomislite?
Da je reč o vrednim ljudima koji vole ono što rade? Da sigurno porodica mnogo ulaže u posao, edukaciju, napredak firme i odnos prema zaposlenima? Da su im radnici lojalni, a klijenti odani i uvek se vraćaju? Da se bore protiv vetrenjača jer veruju u svoj cilj? Da su prošli sito i rešeto, da je više bilo teško nego lepo, ali da bi verovatno, kad bi mogli da biraju, sve opet ponovo?
U slučaju kafane „Đeram” koju nema ko nije primetio na mestu gde se Pančevo uliva u Starčevo, baš svi odgovori na ova pitanja su pozitivni.
Ovaj ugostiteljski objekat porodice Živković počeo je s radom 2002. godine. Ko bi rekao da je od tad prošlo već 20 godina?! Mašala!
Kako kažu Živkovići – krenulo je tiho i bez velike pompe, ali evo, traje već dve decenije, sada već na ponos svih meštana čuvenog mesta još iz neolitskog doba.
Da bi izveli goste na provod, na ukusnu večeru, u ambijent koga se neće postideti, Starčevke i Starčevci morali su u prošlom milenijumu put grada… A onda je sa dvehiljaditima stigla i kafanica na kraju sela. Ili na početku, kako vam drago.
Od tada su „Đeram” i Starčevo rasli i razvijali se zajedno, pa se sada i za ovu kafanu zna širom južnog Banata, pa i dalje.
Da oproste vegani, ali još se prepričavaju svinjokolji koji su ovde organizovani u skorije vreme, a u znak sećanja na to kako se nekad u Jugoslaviji, u doba druga Tita, obeležavao 29. novembar. Obišla je tada priča o „Đermu” ceo region…
A to nije jedino zbivanje po kome je „Đeram” poznat. Recimo, svakog četvrtka popodne nema dileme oko toga gde ćete zateći najistaknutije banatske boeme i gurmane. Uz maestra Tođu na gitari i mesne i svakojake druge delicije nekako i taj četvrtak svaki put svima lakše sklizne niz grlo…
Ko nije četvrtkom u „Đermu” bio, stvarno je mnogo propustio…
Mesto koje još uvek neguje tradiciju, mesto u kome čak i danas život teče u nešto laganijem ritmu, mesto koje još uvek odiše dušom širokom banatskom – tako će ga okarakterisati stalni gosti, porodični i poslovni ljudi i mnogi drugi viđeni Pančevci koji ne propuštaju priliku da bar jednom u sedmici pojedu nešto ukusno ili makar popiju kafu ili nešto ljuće i kraće baš u „Đermu”.
Ovaj kutak na mestu gde nastaju uspomene osnovao je Zlatko Živković i ta priča je priča o onima koji veruju u svoju viziju čak i onda kada niko drugi u nju ne može da poveruje. A i kako bi…
Jez Zlatko je od kućice od blata, u koju su gledali svi kroz autobuske prozore ali je nisu primećivali, Starčevu podario mesto za druženje, zabave, prijateljska ćaskanja, ali i mesto u kome se provode najtužniji i najsetniji trenuci… Mesto za ceo spektar emocija, jednom rečju – za život.
Zajedno sa njim, u stvaranju „Đerma” učestvovala je i njegova supruga Milena, koja je celu sebe dala, čak i preko mere, da bi „Đeram” bio ovo što je danas.
Naravno, sebe su, svaki na svoj način, u dušu „Đerma” utkali „burazeri” Aleksandar i Branislav, Aca i Braca, momci, a sada već odrasli ostvareni ljudi, koji su u svakom smislu rasli zajedno s „Đermom”. Acu znate kao novinara „Pančevca” i živu enciklopediju pančevačkog sporta, a Bracu kao još strastvenijeg folkloraša… ali ipak „Đeram” je i njima ispred svega, bio i ostao.
U četvrtak, 1. septembra, sada mesto za sve Starčevce, Pančevce i sve ljude dobre volje, proslavilo je i zvanično svojih prvih 20 godina postojanja.
U lepoj i dirljivoj atmosferi, goste, prijatelje kafane, zabavljala su čak četiri orkestra, „bande” koje su dale svoj nemerljiv doprinos pretvaranju „Đerma” u instituciju. To su Tođa i Mizge, „Tamiški boemi”, „Raspućin” i „Santa Fe”.
Bilo je smeha, bilo je i suza… Bio je tu i neko da to od gore vidi sve. Onaj od koga je sve krenulo, čuveni Zlaja koji već neko vreme gosti najveće legende u nekoj nebeskoj kafani. I sigurno mu se smešio brk…
I tako…
Na početku ili na kraju Starčeva, život i dalje teče u laganom ritmu… „Đeram” je otvoren za sve ljude dobrih namera, domaćinsko srce otvoreno je za ljude velikog srca!
I neka traje, na radost Starčeva.