„Godina je 1769, dvorac Šenbrun, kraljica Marija Terezija. U Dvorani ogledala okupio se krem habzburške aristokratije i svi s nestrpljenjem očekuju početak predstave koja je mesecima glavna tema vijenskih kuloara: Volfgang fon Кempelen, najveći pronalazač i inženjer u carstvu, obećao je da će projektovati automat koji će moći ravnopravno da igra šah čak i s vrhunskim igračima.
Niko i ne sluti da prisustvuje događaju posle koga svet više nikada neće biti isti. Nakon velikog uspeha na premijeri, svaki evropski dvor želi da ugosti Turčina šahistu (…)“.
Ovim rečima opisana je radnja knjige „Turčin šahista“ Aleksandra Šurbatovića, čija je promocija zakazana za petak, 21. januar, od 19 sati u foajeu Кulturnog centra.
„Turčin šahista” tematizuje nekoliko egzistencijalnih pitanja, pre svih, šta je to što suštinski konstituiše živo, misleće biće poput čoveka? Кoje su granice veštačke inteligencije i da li je organska materija od koje smo satkani primarnija od naših misli i osećanja?
S autorom će o romanu razgovarati Jasmina Topić.
Aleksandar Šurbatović je rođen 1973. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Kragujevcu, a na Filološkom fakultetu u Beogradu studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti i Arheologiju na Filozofskom fakultetu. Osam godina je živeo u Amsterdamu.
Trenutno radi kao glavni i odgovorni urednik u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda. Do sada je uredio i priredio preko 200 naslova, uglavnom prevedene književnosti, a bavi se i prevođenjem proze i poezije sa engleskog jezika. Izdao je zbirku poezije „Mitologija spaljene zemlje“ (Filip Višnjić, 2010) i roman „Upokojavanje prosektora Majerhofera“ (Vulkan, 2011).
