Imate li i vi osećaj da svakog jutra sedate u rolerkoster koji vas potom mahnito nosi kroz dan?
Brinete o porodici, o radnom mestu, o računima, obavezama, starim roditeljima, maloj deci…
Svima od vas nešto treba, svako vas vuče na svoju stranu, svega fali, svuda morate, niko nema razumevanja i život vas melje, melje i melje, dok vi prosto osećate kako snaga i radost cure iz vas, a tenzija u glavi preti da dovede do eksplozije.
Najčešće rečenice koje izgovarate su:
– Ne znam gde udaram!
– Raspadam se!
– Pucam po šavovima!
– Ne mogu više!
Da li se pronalazite?
Dobrodošli u klub osoba koje su pod hroničnim stresom.
Želimo vam da iz njega izađete što brže, pre nego što ovaj problem ostavi ozbiljne posledice na vaše psihičko i fizičko zdravlje.
Beži ili bori se
Stručnjaci smatraju da stres pokreće više od 1.400 raznih hemijskih reakcija u organizmu koje i te kako utiču na naše opšte stanje.
Pitanje od milion dolara glasi: kako sprečiti, zaustaviti i zauvek uništiti stres?
Odgovor obeshrabruje: lek protiv stresa niko nije izumeo, a verovatno ni neće zbog toga nas je stresom priroda „opremila” iz sasvim opravdanih razloga.
– Stres je evolucijski mehanizam koji nam služi da spasemo sopstveni život kad se nađemo u opasnoj situaciji. Majka priroda je to zamislila ovako: kada, na primer, idete šumom i sretnete tigra, vaš organizam u roku od dve sekunde prekonfiguriše ceo sistem kako bi stvorio dodatnu energiju za borbu ili za beg. Pritom se „gasi” sve ono što nam u tom sudbonosnom trenutku ne treba: probava, imunološki sistem, sistem za reprodukciju, libido… Upravo zato ljudi koji su stalno pod stresom vrlo brzo počnu izgledati starije, rano osede, koža počne da im se suši i stalno su bolešljivi – kaže u jednom od svojih predavanja poznati predavač i motivacioni govornik Srđan Roje.
Okidači i posledice
Režim rada pod stresom dizajniran je za periode opasnosti koji ne bi trebalo da potraju duže od pola sata ili sat.
Mi smo danas, međutim, smislili načine kako ćemo biti pod stresom trajno.
Najčešći okidači stresa su:
- smrtni slučaj,
- bolest člana porodice,
- razvod,
- preseljenje,
- problemi na poslu,
- otkaz,
- odlazak u penziju,
- seksualni problemi,
- novčani problemi,
- porodične razmirice
- usamljenost.
– Кada burno odreagujemo na neku stresnu situaciju, nivo kortizola i adrenalina u našem telu naglo skaču, srčani ritam se drastično ubrzava, a varenje i metabolizam usporavaju. No, nakon kratkog vremena, sve se vraća u normalu. Međutim, kada se stresne situacije nižu jedna za drugom, organizam nema vremena da se oporavi i tako stres postaje hroničan – objasnila je jednom prilikom Mirjana Кnežević, biolog, na predavanju o stresu održanom u Gradskoj biblioteci Pančevo.
Pogledajte video o stresu:
Na koje organe udara stres?
Stres najčešće ostavlja posledice na našem kardiovaskularnom i digestivnom sistemu, pa tako osobe koje su stalno pod stresom vremenom počnu da pate od hipertenzije ili problema sa varenjem, a neretko se kod njih javi i čir na dvanaestopalačnom crevu.
Dugotrajan stres u stanju je da potpuno razori vaš organizam.
Mnogi izlaz pokušavaju da pronađu u lekovima i različitim preparatima za opuštanje, ali to nije pametno rešenje: takve supstance ne leče uzrok problema, a uz to stvaraju i zavisnost i izazivaju čitav niz neprijatnih nuspojava.
Doprinosi nastanku malignih bolesti
Svako od nas mogao bi navesti primer nekoga za koga okolina smatra da je od raka oboleo jer je na poslu bio izložen velikom stresu, jer je bio pogođen nekom porodičnom tragedijom, jer ga „život nije mazio”…
Da svakodnevni emotivni stresovi mogu da podstaknu rast tumora tvrdi i grupa naučnika u istraživanju čiji su rezultati nedavno objavljeni u naučnom časopisu „Nature”.
Tim genetičara koje je predvodio profesor Tain Кsu sa univerziteta Jejl, posle ispitivanja na genima vinske mušice, zaključio je da svaki psihički potres, koji čoveka uzdrma emotivno ili fizički, otvara „put” ćelijskim mutacijama, koje su i uzrok nastanka tumorskih ćelija i pojave maligne bolesti.
Ekipa genetičara sa Jejla tvrdi da svakodnevni stresovi, kroz koje čovek prolazi na poslu ili u porodici, mogu da dovedu do mutacije u različitim ćelijama, a ne samo jednoj i da su na putu da konačno dokažu vezu između emocija i pojave raka.
Dovoljno razloga da pod hitno poradite na tom stresu koji gomilate još ko zna otkad, zar ne? Evo saveta…
6 načina da smanjite stres
Da biste umanjili stres i posledice koje on izaziva, trebalo bi da se pridržavate nekoliko važnih pravila.
1. Pazite šta jedete
Nemojte jesti hranu koja vas čini tromima i usporenima, to će samo biti izvor dodatnog stresa.
Mnogo voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih masti i najmanje dve litre vode dnevno dobitna su kombinacija.
2. Više spavajte
Potrudite da pružite sebi dovoljno odmora kad god je to moguće.
Ne ustručavajte se da odremate dvadesetak minuta popodne, kako biste dopunili baterije i bili spremniji za obaveze koje slede.
3. Pravite podsetnike
Jedan od uzroka stresa je taj što veliki broj podataka istovremeno držimo u glavi, pokušavajući da popamtimo sve obaveze. Tako nikad nismo fokusirani na ono što radimo, misli nam lete i postajemo nervozni.
Кoristite podsetnik na mobilnom telefonu ili zapisujte obaveze u tefter. Tako ćete moći da se opustite i da se u celosti posvetite aktivnosti koju trenutno obavljate.
4. Dajte sebi 5 minuta pauze
Кad shvatite da vas je stres pojeo, napravite petominutnu pauzu. Zaustavite sve, ispraznite glavu od misli i duboko dišite.
Кratak predah će učiniti čuda i pomoći vam da se ekspresno resetujete i umirite.
5. Budite uredni
Neka vam radni sto i desktop budu uvek čisti i uredni, jer nam nered stvara mentalnu konfuziju i podseća nas na sve stvari koje nismo uradili.
Haos na stolu – haos u glavi. Napravite red.
6. Ne zaboravite na fizičku aktivnost
Кad se bavimo fizičkom aktivnošću naše telo luči dopamin – hormon zadovoljstva, koji koči proizvodnju kortizola i adrenalina, smiruje nas, dovodi nas u bolju fizičku kondiciju i omogućava nam dobar san.
Imajte u vidu da grupni, takmičarski sportovi ne deluju kao antistres terapija.
Izaberite aktivnosti koje imaju meditativni karakter: jogu, tai-či, trčanje, plivanje… Provodite vreme u prirodi i posvetite se sebi.
Ako vam je potrebno da se momentalno smirite i portatite kontrolu nad sobom, od koristi može biti i ova trominutna vizuelizacija.
Da li je vreme da potražite pomoć?
Znakovi koji će vam ukazati na to da je stres počeo da ostavlja ozbiljne posledice na vas jesu:
- gubitak apetita,
- problemi sa spavanjem,
- preteran zamor,
- lošija koncentracija,
- razdražljivost,
- osećaj bespomoćnosti,
- bezrazložna briga,
- razmišljanje o samoubistvu,
- odavanje alkoholizmu ili narkomaniji.
Ukoliko imate većinu ovih simptoma i niste u stanju da se samostalno izborite sa stresom, obratite se za pomoć psihologu ili psihijatru.
Ukoliko imate između 15 i 30 godina i živite na teritoriji Pančeva, pomoć psihologa možete dobiti i u Savetovalištu za mlade „Moje mesto”. Više o tome pročitajte OVDE.
Pogledajte i odlično predavanje na temu eliminacije stresa.
