Tačno 26 godina je prošlo od 4. aprila 1999. godine kada su u ranim jutarnjim satima, prilikom bombardovanja NIS Rafinerije nafte Pančevo od strane NATO agresora, živote izgubili radnici tog preduzeća, Pančevci Mirko Dmitrović, Duško Bogosavljev i Dejan Bojković.
Niko od zaposlenih u Rafineriji ni više od četvrt veka kasnije nije zaboravio gde je bio i šta je radio u trenutku kada je tog 4. aprila pogođeno postrojenje „Energana” i kada se dogodila velika tragedija: tri života su ugašena, a još četvorica radnika su teško povređena.
Od tada, svakog 4. aprila ujutru, Mirkove, Duškove i Dejanove kolege i članovi porodica okupe se u Rafineriji kako bi im odali počast polaganjem venaca na spomen-ploču u krugu fabrike.
Tako je bilo i ove godine. Pomen poginulim kolegama odali su predstavnici rukovodstva Rafinerije i Bloka „Prerada”, na čelu sa direktorom Vladimirom Gagićem, predstavnici Sindikata RNP predvođeni predsednikom Božom Dostićem, kao i kolege i članovi porodica tragično nastradalih.
Venac je, u ime Grada Pančeva, položio i gradonačelnik Aleksandar Stevanović.
– Danas obeležavamo 26 godina od prvog bombardovanja Rafinerije, 4. aprila 1999. godine, kada su trojica naših radnika i kolega tragično izgubila živote. Čitava smena koja je radila tog jutra je mnogo stradala, imali smo dosta ranjenih kolega i o tom danu ni danas nikome od nas nije lako da govori. Nakon tog jutra, naša fabrika bombardovana je još šest puta, poslednji put na dan potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Poslije bombardovanja, cela Rafinerija je bila uništena, nakon čega se odmah pristupilo obnovi. Godine posle toga proveli smo u modernizaciji Rafinerije, i sad imamo jednu modernu fabriku sa zaokruženim ciklusom proizvodnih postrojenja. Nadoknadili smo tu štetu, ali nažalost gubitak koji smo pretrpeli izgubivši trojicu kolega je nenadoknadiv i za nas i za njihove porodice – rekao je Vladimir Gagić.
Za zaposlene u Rafineriji pogibija Mirka Dmitrovića, Duška Bogosavljeva i Dejana Bojkovića predstavlja ličnu tragediju i najteži događaj u čitavoj istoriji preduzeća, kaže Božo Dostić, predsednik Sindikata Rafinerije nafte Pančevo.
– Taj zločinački čin ne možemo da zaboravimo i ne možemo da oprostimo. Svaki 4. april ponovo budi to sećanje, veliku tugu i pitanje: „Zašto?”. Na to pitanje odgovora nema. Tog jutra su nastradali dobri, nevini, pošteni ljudi koji ni za šta nisu bili krivi i nisu zaslužili takvu sudbinu. Njihove porodice ostale su zauvek zavijene u crno. Ovaj dan nam je svima jako emotivan i bol koji osećamo zbog tog gubitka i velike nepravde ne može da izbledi – reka je Božo Dostić.
Tokom 78 dana bombardovanja SRJ, u periodu od 24. marta do 9. juna 1999, Pančevo je pogođeno 24 puta sa oko 60 projektila. Već u prvim minutima bombardovanja naše zemlje, 24. marta, gađane su fabrika aviona Utva, vojna baza u okolini Kačareva i Kasarna 5000.
Prema dostupnim podacima, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, oko 2.500 civila i među njima 89 dece, ranjeno je oko 6.000 civila među kojima je bilo 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, dok se 25 osoba vodi kao nestalo. NATO snage su za 78 dana izvršile 2.300 udara i bacile 22.000 tona projektila, a među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi, kao i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Veliki gubici naneti su kompletnoj infrastrukturi, privrednim objektima, školama, zdravstvenim ustanovama, spomenicima kulture, crkvama i manastirima, a trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje je uništena, za šta su NATO snage koristile grafitne bombe.
