Na jednoj slici koja visi na zidu takozvane PEPSI ili PP službe, odnosno kancelarije pedagoga i psihologa u Gimnaziji „Uroš Predić”, predstavljeni su mladić i devojka u plavom koji sede na stolicama i deluju kao da prisustvuju razgovoru sa osobom preko puta, iako na slici ta osoba nije prikazana… Ovo i jeste slika realne situacije iz života dvoje mladih u Gimnaziji.
Ali, ovo platno govori i više od toga: u tim bojama, senkama, linijama i obrisima kriju se neke dosad javno neizgovorene reči.
Te reči sada ćete pročitati, a nekome od vas će možda baš one biti putokaz i spas.
Na slici su bivši gimnazijalci, sada studenti prve godine fakulteta, najbolji drug i drugarica, koji imaju mnogo toga zajedničkog, pa i prvo slovo imena, M&M.
Oni su Gimnaziju „Uroš Predić” u Pančevu završili na početku ovog leta, a period obrazovanja u srednjoj školi pamte ne samo po svom velikom drugarstvu, već i po tome što mnogi od tih dana nisu za njih bili nimalo laki.
U doba puberteta emocije divljaju, hormoni rade svoj posao, a mladi ponekad ne znaju šta ih je snašlo. Da bi se izborili sa svim tim turbulencijama i raznim problemima koje donose školski dani, što u učionicama, što kod kuće, što negde usput, ponekad, u potrazi za rešenjem, umeju i da siđu s pravog puta… A to samo donosi nove probleme…
Baš se takav scenario desio junacima naše priče. M&M bili su jedno drugom u tom periodu jedine osobe od poverenja i jedina podrška, ali pošto nisu više mogli sami da pronađu odgovore na pitanja s kakvima se svi susrećemo tokom odrastanja, jednog dana otišli su u tu čuvenu PEPSI kancelariju, desno od ulaznih vrata u prizemlju Gimnazije, pored učionice broj 18.
Tamo su ih dočekala nasmejana lica psihologa i pedagoga Dušanke, Silvije i Ane, a prvi sastanak pretvorio se najpre u sate i nedelje, a onda i u mesece i godine prelepog druženja, velike podrške i na kraju, prijateljstva, koje je potrajalo sve do danas, kada M&M više i nisu učenici Gimnazije.
Kada je došla matura i kraj srednjoškolskog obrazovanja, svi su se pitali samo jedno: kako će sada kancelarija PEPSI službe izgledati bez M&M i ko će popuniti tu prazninu.
A da odgovor niko ne bi ni morao da traži, postarao se muški deo M&M dvojca, koji je sebe i svoju drugaricu naslikao, kako bi njih dvoje, na platnu, krasili prostoriju još dugo, dugo, čak i kad ih život odvede dalje – njega put Segedina, gde sada studira opersko pevanje na Fakultetu umetnosti „Bela Bartok”, a nju put Beograda gde je uspešan student biohemijskog inženjerstva na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
Muški deo dvojca ovih dana stigao je iz Segedina u Pančevo i rado se odazvao pozivu psihologa Dušanke i jedne sadašnje gimnazijalke i ujedno članice omladinske redakcije portala „Zdravo Pančevo”, da ispriča svoju priču o nastanku intrigantne slike i o ulozi koju je PEPSI služba Gimnazije u Pančevu imala na njegov život.
Susret se baš odigrao u kancelariji psihologa i pedagoga, a iz Beograda se putem telefona javila i njegova drugarica, ženski deo M&M dua, pa je tako priča postala kompletna…
– Kad sam prvi put otišao u PP službu, nije mi se motalo po glavi da je to nešto strašno, jer me ovde nisu poslali, već je to bila isključivo moja odluka. To su godine kad nam svima emocije divljaju i ne umemo na pravi način da se nosimo s njima i naši postupci umeju da budu nepromišljeni… Načini na koje se borimo sa tim pritiskom umeju da budu pogrešni. Zbog svega toga sam duže vreme želeo da odem i porazgovaram s nekim u PP službi i dobijem savet. Mislio sam da mi je potrebna pomoć i neko za razgovor i verovao sam da bi ovo moglo biti pravo mesto za to. Ispostavilo se da sam bio u pravu i od tada do danas, iako nisam više u Gimnaziji i iako su svi ti problemi prošli, i dalje uživam u razgovorima sa Silvijom, Dušankom i Anom – rekao je odmah na početku M.
Na telefonskoj liniji je bila i junakinja ove priče koja se složila s tim rečima i dodala još poneki detalj:
– Vrlo slični problemi su nas odveli u PEPSI službu. U to vreme smo M. i ja mogli samo jedno drugom da se poverimo i zato smo odlučili da zajedno odlazimo i na razgovore kod psihologa. Tamo smo naišli na veliko poverenje i podršku i sve o čemu smo razgovarali sa Dušankom, Silvijom ili Anom ostalo je u ta četiri zida. Nikada nas nijedna od njih nije izneverila, a dobili smo savete koji su za nas tada bili jako značajni. Mogu da kažem da sam se nekako „duševno odmorila” zahvaljujući njima – priznala je M.
U današnjem društvu, čak i među mladima, i dalje vladaju razni stereotipi u vezi sa odlaskom kod psihologa ili drugog stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja.
Zastarela uverenja da po takvu vrstu pomoći ideš samo ako si „lud” ili ti „fali neka daska u glavi”, da je to „sramota”, da „nisi čist”, među pojedincima su nažalost i dalje prisutna. To je jedan od razloga zbog kojih je tinejdžerima neprijatno da potraže pomoć iako im je ona možda prekopotrebna.
Drugi razlog je nedostatak poverenja i strah da će ono što priznaju psihologu ili pedagogu možda biti preneto njihovim roditeljima, nastavnicima ili drugovima iz razreda… U trećem slučaju, postoji nelagoda, nespremnost da ono što ih muči pretoče u reči ili uverenje da možda neće naići na razumevanje i podršku za kojom čeznu…
Zbog svega toga, mladima ponekad treba mnogo hrabrosti da zakorače u kancelariju PP službe. Međutim, kada jednom to učine, ispostavi se da su svi njihovi strahovi bili neopravdani.
– Meni ni u jednom trenutku nije bio problem da odem u PP službu, naprotiv, bila sam ponosna što odlazim tamo i svima sam otvoreno govorila o tome. Po meni, mnogo ti više hrabrosti i snage treba da se sam u tišini nosiš sa onim što te muči nego da odeš i popričaš sa nekim o tome. Ja sam se osećala kao da sam kod svoje kuće, jedva sam čekala da odem ponovo… Na početku smo dolazili da bismo rešavali probleme, a kasnije smo postali kao porodica, Dušanka nam je postala kao majka i taj odnos se održao i danas…– kaže devojka iz naše priče.
Želeli smo da znamo i koje su to najvažnije savete dobili naši sagovornici u PEPSI službi.
– Uvek su mi govorili da budem svoj, da budem uporan u onome što radim i da će sve to što me muči uskoro proći, jer me jednog dana čeka nešto mnogo više i da je to samo kratak period koji će brzo da se završi. I da, bile su u pravu! Sve ono što je tada delovalo kao nepremostiv problem, sada je daleko iza mene i neki od tadašnjih problema iz ovog ugla deluju mi nebitno i smešno.
Kažu da jedna rečenica koju negde čujemo ili pročitamo ili nam je neko izgovori može da nam potpuno promeni pogled na svet ili ceo život. U slučaju gimnazijalke iz naše priče, ta rečenica bila je posveta na knjizi koju joj je psiholog Dušanka poklonila jednom prilikom.
– Nekom će ta rečenica možda zvučati kao nešto što se možda podrazumeva, ali meni je u tom trenutku promenila sve. A rečenica je glasila da treba da zavolim sebe. Od ljubavi prema sebi i samopoštovanja sve polazi. To je stvarno jako važno, da sebe sebi stavimo na prvo, a ne na poslednje mesto. Što pre shvatimo koliko je važna ljubav prema sebi, to bolje po naše mentalno zdravlje – naglasila je naša sagovornica, a njen drug mogao je samo da se složi.
– Mislim da svi ovde treba da dođu bar jednom. Ovde ti niko neće deliti savete i uputstva šta moraš i kako moraš da se ponašaš niti će ti postavljati dijagnoze. Ovde će uvek neko da te sasluša i možeš da pričaš o čemu god želiš i kad si srećan i kad si tužan i kad te nešto muči i kad ti je samo potreban razgovor… PP služba tome i služi.
Na pitanje da kaže nešto više o slici koju je naslikao i koja sada stoji na zidu PP službe, M. je potvrdio da je slika nastala kao simbol jednog lepog prijateljstva koje nema rok trajanja.
– Kada smo završili Gimnaziju, tih poslednjih dana pred maturu, stvarno smo se pitali kako će kancelarija PP službe sada izgledati bez nas. Navikli smo se jedni na druge i nije nam lako pao rastanak. I tako smo drugarica i ja odlučili da poklonimo Dušanki, Silviji i Ani nešto što će ih podsećati na nas. Na kraju sam zaključio da bi najbolje bilo kada bih nacrtao nas dvoje, M&M, kako bismo bili u ovoj kancelariji i dalje, gde god da smo zapravo. I eto nas, tu smo, svakog dana, kao i pre… – kaže uz osmeh autor slike.
Na kraju razgovora, M&M odlučuju da svima onima koji su tekst pročitali do kraja otkriju svoje prave identitete: oni su Mihajlo Lazarov i Mia Dujmović, danas uspešni studenti, mladi ljudi koji sigurno vole i poštuju i sebe i druge i koji su sa svojim emocijama sada „na ti”.
To što su na vreme shvatili koliko je važno voditi računa i o svom mentalnom zdravlju sigurno im je pomoglo da ostanu svoji, ali i da pronađu pravi put za sebe.
Današnjim gimnazijalcima na kraju ove priče imaju da upute važnu poruku:
– Budite dobri i ljubazni jedni prema drugima, jer nikad ne znate ko kakve probleme ima i sa čime se nosi. Jedna vaša gruba reč nekom može nauditi više nego što možete da poverujete, a isto tako, jedan lep gest, nekom će spasiti dan. I ako imate nekih problema ili vam je samo potreban neko za razgovor, obavezno svratite do PEPSI službe. Ako vam je glupo zbog drugih, idite u suprotnoj smeni, smislite način i vreme, videćete koliko će vam značiti. Isto tako, ako znate da se neko nosi s problemima i da mu treba pomoć, ispričajte mu ovu priču, možda je baš to ono što ta osoba treba da čuje.
Tekst i foto: Luna Kožan, omladinska redakcija
