Ekipa pančevačke Hitne pomoći na dnevnom nivou doživljava svakojake situacije, ali ono što se dežurnom timu na čelu sa doktorom Miroslavom Tepšićem nedavno dogodilo toliko je neobično da je iznenadilo i same lekare kojima je trebalo vremena da razumeju situaciju pred kojom su se našli.
Hitna pomoć je naime u večernjim satima dobila informaciju od saobraćajne policije da se vozilo zaustavilo na putu i da je na mestu vozača čovek koji se veoma čudno ponaša.
– Na licu mesta zatičemo osobu koja ne dozvoljava da joj priđemo i koja sve vreme vrši neobične pokrete rukama, nogama i glavom. Prvi utisak je bio da se radi o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci – započinje priču dr Miroslav Tepšić.
Na temelju registarskih tablica policija dobija lične podatke vozača. U Hitnoj pomoći u tom trenutku se sve ekipe nalaze na terenu i ne postoji mogućnost da se uđe u elektronski karton.
– Pozivamo Dispanzer za mentalno zdravlje u nadi da ćemo dobiti eventualne podatke o mogućoj mentalnoj bolesti. Susretljivošću kolege koji je otvorio elektronski karton dobijamo nekoliko dijagnoza, ali ona o šećernoj bolesti nam je izgledala kao moguće rešenje problema. Ipak, ne postoji šansa da se izmere vrednosti glikemije iz prsta jer se lice sve vreme brani. S kakvom-takvom nadom u uspeh da smirimo pacijenta, istiskamo sadržaj koncentrovanog šećera iz tube na njegove usne. On se i dalje brani i briše usta – prepričava ovaj događaj doktor Tepšić.
Odjednom, posle nekog vremena pacijent postaje smireniji i dozvoljava ekipi Hitne pomoći da mu ubode prst i izmeri koncentraciju šećera u krvi. Dobijeni rezultat zapanjio je medicinski tim.
– Vrednost glikemije od 1 mmol/L je bila zapanjujuća, jer smo viđali pacijente sa tri puta većom koncentracijom šećera u krvi, koje nismo mogli da probudimo pre terapije. Posle intravenskog davanja glukoze sada imamo potpuno drugu osobu, koja pri punoj svesti odgovara na sva naša pitanja. Podsećam vas da je samo nekoliko minuta ranije ta osoba bila pod sasvim drugačijim okolnostima učesnik u saobraćaju – ističe dr Tepšić.
On skreće pažnju na to da psihofizička sposobnost vozača nekada može biti značajno izmenjena usled premora, dejstva alkohola ili nedozvoljenih supstanci, pa i u situacijama poput ove.
– Želeo bih posebno da istaknem one delove Zakona o bezbednosti saobraćaja koji govore o tome da je svaki učesnik u saobraćaju dužan da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i obavezu da se preduzmu sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, pod uslovom da sebe ili druge time ne dovodimo u opasnost. Naizgled isuviše stroge i naredbodavne odredbe zakona dobijaju zapravo svoj puni smisao u svakodnevnom životu i u situacijama kada su životi ljudi ozbiljno ugroženi, a posledice neretko tragične. Jednu takvu uspeli smo srećom da izbegnemo – poručuje lekar.
