Mladi Pančevci Ana Orlović i Relja Jarkovački, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i objavili su nedavno svoje prve naučne radove. Radovi su se našli u studentskom naučnom časopisu „Vesnik pravne istorije” koji izdaje Pravni fakultet, a uređuje ga dr Nina Kršljanin.
Ana Orlović pisala je o advokatskoj struci u Pančevu u međuratnom periodu, dok je Relja Jarkovački u koautorstvu sa kolegom Milanom Radivojevićem dao komparativnu analizu pravnog položaja AP Vojvodine i regiona Južni Tirol. Časopis možete pročitati OVDE.
Relja i Ana su doskorašnji polaznici Grupe za istoriju Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” iz Pančeva, gde je njihov mentor bio Nikola Koneski. Oboje su izuzetno talentovani i posvećeni studijama, naučnom radu i drugim aktivnostima, a njihov potencijal za velika dostignuća mogao se uočiti od najranijih dana njihovog školovanja.
Ana Orlović ima 20 godina, a njena biografija je, zbog mnogobrojnih dostignuća i osvojenih nagrada, već prebogata. Ana živi u Jabuci, gde je završila Osnovnu školu „Goce Delčev“. Već u višim razredima je pokazala veliki talenat za istoriju, a njena nastavnica Radmila Šarac umela je to da prepozna. Svake godine osvajala je nagrade na takmičenjima iz istorije, a nakon što je u sedmom razredu osvojila treće mesto na republičkom takmičenju, usledio je poziv da se priključi Grupi za istoriju RCT-a „Mihajlo Pupin”, gde će provesti narednih pet godina.
Kako sama kaže, Ana je u Centru istoriju sagledala iz potpuno drugačijeg ugla, a činjenica da je bila okružena učenicima sličnog interesovanja omogućila joj je da se potpuno opusti i prepusti svojoj ljubavi prema „učiteljici života”.
– Grupa za istoriju bila je mesto gde si okružen osobama koje su htele da napreduju, osobama koje su bile veoma ambiciozne i gde se svačiji uspeh cenio i bodrio. Kroz rad sa mentorom Nikolom Koneskim naučila sam da sagledam istoriju na drugačiji način od onog na koji smo naviknuti u školama. Takođe, on je bio osoba koja me je prva uvela u svet pisanja istraživačkih radova. Sam proces, od ideje za temu do realizacije i gotovog rada, imao je svoje posebne čari i ja sam se jako zainteresovala za to, pronašla sam se u tome i tako je ostalo i dan-danas. Zahvalna sam Nikoli na svakom savetu i kritici koji su doprineli mom daljem razvoju i napretku – kaže Ana.
Uspehe na takmičenjima iz istorije nastavila je da niže i u osmom razredu, a tada je osvojila i prvo mesto na Republičkom takmičenju u istraživačkim radovima, za rad „Banat u autobiografiji Mihajla Pupina“.
Ana je izabrana za đaka generacije u svojoj osnovnoj školi, a potom je upisala prirodno-matematički smer u Gimnaziji „Uroš Predić”. Uspesi ne izostaju ni tada. Naprotiv, toliko ih je iz godine u godinu, da ih je teško sve i pobrojati. Kako Ana priznaje, četvrta godina ipak je predstavljala vrhunac, kada je reč o njenoj posvećenosti istoriji i istraživačkom radu.
Na takmičenju iz istorije tada osvaja treće mesto na opštinskom i okružnom nivou i te godine se odlučuje da napiše rad na temu koja je trebalo da predstavlja njeno opraštanje od istorije, ali se ispostavilo da će baš ovaj rad uticati na njenu odluku o daljem studiranju.
– Tema rada bila je „Advokatska struka u Pančevu 1918-1941.” Iako sam i sama sumnjala da mogu izneti rad na temu o kojoj prethodno nije bilo ništa zapisano, moju odluku je najviše podržao mentor Nikola Koneski, bez čije podrške možda ne bih ni završila rad do kraja. Rad se na kraju pokazao kao vrlo kvalitetan i doneo mi je drugu nagradu na 21. Pokrajinskom takmičenju talentovanih učenika srednjih škola i prvu nagradu na 65. Državnom takmičenju talentovanih učenika srednjih škola, gde sam osvojila maksimalan broj bodova. Takođe, za ovaj rad sam osvojila zlatnu medalju na Smotri istraživačkih radova učenika srednjih škola i plasirala se na 6. Međunarodnu konferenciju mladih društvenih nauka (ICYSS 2023) održanu na Baliju. Bila sam tamo kao članica reprezentacije Republike Srbije iz oblasti istorija, što je za mene predstavljalo novo i jako lepo iskustvo – kaže Ana.
Ova Pančevka je sada na drugoj godini studija na Pravnom fakultetu, članica je fakultetskog Kluba za društvene odnose, a posebnu pažnju privukli su joj predmeti srpska pravna istorija i ustavno pravo. Upravo dopunjena verzija njenog rada o advokatskoj struci u Pančevu u međuratnom periodu zaslužila je mesto u stručnom časopisu fakulteta.
– Hronološki okvir teme rada obeležilo je rađanje novog pravnog sistema u novonastaloj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u okviru koga je dolazilo do brojnih promena. U radu su predstavljeni lični životi tadašnjih advokata, radi upoznavanja sa osobama koje su se bavile ovim poslom, i kako bi se uzelo u obzir što više aspekata koji mogu da postoje i da definišu jednog advokata i advokatski poziv. Obrađeni su, na što približniji način, poslovi kojima su se advokati bavili u okviru sudova u Pančevu, a nezaobilazan deo njihovog zanimanja predstavljalo je i političko angažovanje u samom gradu, kao i klijenti sa kojima su se susretali – približila je Ana ovu temu čitaocima.
Tokom prve godine studija, na predlog kolege Relje Jarkovačkog, Ana je rad poslala profesorki Nini Kršljanin, glavnoj urednici časopisa „Vesnik pravne istorije”.
– Pružena mi je prilika da rad bude objavljen u časopisu, ali uz malu doradu, jer je napisan tokom srednje škole. S obzirom na to da tada nisam imala dodira sa pravom i nisam imala znanje koje sam stekla tokom studiranja, sada sam mogla sve to da primenim. Takođe, želela sam da rad dopunim novim informacijama koje sam pronašla daljim istraživanjem ove teme. Rad predstavlja samo početak jednog istraživanja u okviru koga može još puno stvari da se sazna i obradi. Zahvalna sam celokupnoj redakciji časopisa „Vesnik pravne istorije” koja je prepoznala potencijal u mom istraživanju i objavila moj prvi rad – poručila je Ana.
Relja Jarkovački je godinu dana stariji od Ane i treća je godina Pravnog fakulteta, gde mu je trenutni prosek 9,3. Svojim ukupnim uspehom do sada stekao je pravo na stipendiju Vlade Republike Srbije za nadarene studente.
Pre studija prava uporedo je pohađao Gimnaziju „Uroš Predić” na društveno-jezičkom smeru i Srednju muzičku školu „Jovan Bandur” na vokalno-instrumentalnom odseku (tambura A-basprim).
Relja od 2022. volonterski radi na obrazovanju škole tambure u Pančevu i Crepaji. Zajedno sa dvojicom kolega držao je časove pojedincima i orkestarskim grupama. Dečiji orkestar pod njegovom dirigentskom palicom imao je dvocifren broj nastupa i osvojio je nekoliko nagrada. Relja je učestvovao je u projektu „Tamburaška filharmonija” 2022. godine u Novom Sadu. Prošle godine je bio jedan od glavnih organizatora projekta „Filmska muzika na tamburi”.
Nešto više od dve godine radio je i u omladinskoj redakciji portala „013 info”, a sada je deo redakcije studentskog naučnog časopisa „Vesnik pravne istorije”. U okviru te redakcije dao je svoj doprinos organizaciji naučnih predavanja na Pravnom fakultetu.
I Relji su, kao i Ani, mnogo značili višegodišnje pohađanje Centra za talente i saradnja sa Nikolom Koneskim.
– Pohađanje Centra bilo je veoma korisno i značajno iskustvo koje je uticalo i na moj dalji put. Naučio sam kako se rade naučna istraživanja, kako se vode debate i kako se ozbiljno uči. Pored toga, zahvaljujući nagradi koju sam ostvario sa Centrom za talente na Republičkoj smotri istraživačkih radova, upisao sam fakultet bez prijemnog ispita – kaže Relja.
Njegov koautorski rad sa Milanom Radivojevićem iz ustavnog prava, objavljen u časopisu „Vesnik pravne istorije” nosi naslov „Komparativna analiza pravnog položaja Autonomne pokrajine Vojvodine i regiona Južni Tirol”.
– U nastanku rada su nam pomogli Aleksa Nikolić, asistent na Katedri za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Enriko Albanezi, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Đenovi, u Italiji. Za rad smo dobili nagradu Fondacije „Alan Watson” i nagradu za najbolji naučno-istraživački rad u oblasti društveno-humanističkih nauka u 2023. godini na Univerzitetu u Beogradu. Rad analizira dva potpuno drugačija pravna sistema koji su u jednom momentu istorije imali slične probleme, a vremenom razvili drugačije vidove teritorijalne autonomije. Srbija kao država ima svoje veliko pitanje kada je reč o teritorijalnoj autonomiji, a nama ne deluje kao da se o tom pitanju dovoljno otvoreno razgovara. U radu smo poentirali na određene probleme u našem sistemu i određene zanimljivosti u italijanskom. Rad je prezentovan na konferenciji „Iustoria” u martu 2024. godine – naveo je Relja.
Rad Relje Jarkovačkog i Milana Radivojevića je u časopisu „Vesnik pravne istorije” objavljen na srpskom jeziku, a uskoro će prevod na engleski jezik biti publikovan u časopisu „Arhiv za pravne i društvene nauke”.
