Za herojski podvig našeg sugrađanina Miroslava Pavkovića (31), koji je u subotu, 4. septembra, vratio u život starijeg gospodina na plaži u Čanju, malo ko još nije čuo.
Ukoliko ipak još ne znate tu priču, možete je pročitati OVDE.
A mi smo uspeli da uspostavimo telefonski kontakt sa prijateljima i članovima porodice spasenog Živorada i da saznamo nešto više o njemu.
Svi oni su se u nedelju uveče okupili u jednom restoranu u Čanju i pozvali su Miroslava da im se pridruži kako bi mu se još jednom zahvalili na svemu što je učinio dan ranije.
Nakon što su videli prethodni tekst na našem portalu, bili su oduševljeni predlogom da se i sami jave našim čitaocima i prenesu im svoje utiske o dešavanjima u Čanju.
Ništa nije slutilo na nesreću
Od njih smo saznali da se spaseni čovek zove Živorad Projović, da je iz Raške i da ima 77 godina. U Čanju je bio sa prijateljima na letovanju. Tamo se već godinama okuplja nekoliko porodica iz različitih mesta u Srbiji.
Letuju zajedno i druže se kao da su jedna velika familija (što je, priznaćete, samo po sebi priča za novine!).
Žika je deo te nesvakidašnje grupe koju su vezali prijateljstvo i ljubav prema Čanju.
Ovaj penzioner ima dve ćerke, stariju Ljiljanu koja živi u Raški i mlađu Biljanu, koja je sa suprugom Slavišom nastanjena u Beogradu. Do odlaska u penziju radio je kao mehaničar, ali je bio i rezervista i imao je čin majora, pošto je prošao sva ratišta u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu.
Uoči nemilog događaja, Živorad je u Čanju boravio već 5-6 dana i sasvim se dobro osećao.
Inače je dijabetičar, ali je redovno uzimao svoju terapiju i nije imao nikakvih tegoba.
Ništa bez Miće
Žikin prijatelj Jelenko Novković, iz sela Priboj u podnožju Kopaonika, kaže da su njih dvojica u Čanj došli zajedno.
– Žika je moj kućni prijatelj i kolega iz preduzeća. Zajedno smo radili i zajedno dočekali penziju. Ja sam ga dovezao na more. Ima nas 2-3 porodice koji konstantno godinama zajedno letujemo u ovom mestu. Lepo smo se družili prethodnih dana. Žika se nije žalio ni na kakve tegobe. Uzimao je svoju terapiju i osećali smo se onako… u skladu sa svojim godinama. Posle svega što se u subotu dogodilo, imam samo reči hvale za Miću i za ono što je uradio. Mi bismo možda, u želji da pomognemo, više odmogli Žiki našim neznanjem o postupanju u takvim situacijama. Ovom momku svaka čast, večiti sam mu dužnik! Sad smo u drugom ambijentu, okupili smo se u restoranu da se posle svega ispričamo i da Miroslavu izrazimo najdublju zahvalnost na svemu što je učinio. Čuo sam se sa Žikom putem telefona i mogu vam reći da on leži u bolnici u Baru i da se oseća dobro, a našem Mići od srca hvala što je tako – kaže Jelenko.
Sunce ti žarko, on ne gnjura, on se davi!
O tome kako se zbila drama na plaži u subotu ujutru ispričao nam je nešto više Milorad Mina Čarević iz sela Milutovac kod Trstenika. On Žiku poznaje upravo sa letovanja u Čanju, gde već tri sezone dolaze istovremeno.
Upravo Mina je spazio da sa Žikom nešto nije u redu. On je taj koji je prvi pokušao da ga izgura na obalu.
– Ja sam bio malo dalje u vodi i baš kad sam rešio da se vratim na ležaljku, spazio sam da i Žika ulazi u vodu. Međutim kad sam doplivao do ostatka našeg društva koje je takođe bilo u moru, Žiku više nismo mogli nigde da vidimo. Pomislili smo da je izašao na obalu, ali ga ni tamo nismo uočili. U tom trenutku sam 15-20 metara dalje spazio čoveka u vodi i rekao našem drugaru Draganu da je to izgleda Žika. Kaže on: „A jeste, eno ga mota se oko nekih žena, gnjura“. Kažem ja njemu: „Au, sunce ti žarko, ne gnjura on, on se davi!“ Pojurili smo tamo i pogurali ga ka obali. Pritrčale su odmah dve medicinske sestre sa Kliničkog centra iz Kragujevca, tu se i Mića odmah stvorio i sve su uradili na najbolji mogući način. Da nije bilo Miće, mislim da te dve sestre ništa ne bi uradile, jer Žika puls nije imao. Mića ga je vratio u život.
Neopisiv lik
– Nemam prave reči da izrazim zahvalnost Mići. O tom mladom čoveku, koji mi može biti sin, sve najbolje mogu da kažem. A i spasao je ljudinu! Žika je neopisiv lik. To je jedan miran, tih čovek. Od nas se nije odvajao, a sad eto ne znam kako se to desilo i šta je njega povuklo da se ovog puta udalji od našeg društva. No srećom spasen je. Siguran sam da bi sve bilo uzalud da smo čekali samo na hitnu pomoć, to jest da nije bilo Miroslava i te dve medicinske sestre. Da smo bilo šta preduzeli mi sami u želji da mu pomognemo, mi bismo njega ugušili. Ovde je sam Bog umešao prste. To je stvarno neopisivo da mrtvog čoveka vratiš u život! Jako smo uzbuđeni. Ima nas tu i iz Kraljeva i iz Raške i sa svih strana. Sve nas je ovo baš uznemirilo. No srećom sve se dobro završilo, pa ćemo se dogodine svi opet družiti sa Žikom u Čanju – kaže Mina.
Živorad se oseća fenomenalno
Prekjuče, nakon što je hitna pomoć odvezla Žiku u Bar, njegovi prijatelji su javili Ljiljani, njegovoj starijoj ćerki, šta se dogodilo. Čim je porodica čula vesti, ljudi su se organizovali i zaputili u Čanj.
Mlađa ćerka Biljana je ostala kod kuće u Beogradu sa decom, koja su još mala, a njen suprug Slaviša krenuo je ka Raški, pokupio svastiku, a potom su zajedno produžili ka Čanju. Bili su tamo već juče ujutru.
Žikin zet ispričao nam je kakvo je njegovo trenutno stanje.
– Nismo uspeli da ga vidimo, pošto su zbog pandemije zabranjene posete, ali neprekidno smo na telefonskoj vezi. On je na internom odeljenju bolnice u Baru. Hvala Bogu, u stabilnom je stanju. Prima infruziju i terapiju, stavili su mu kateter i rekli su nam da je iz organizma tu odmah izbacio 6 litara tečnosti. On se oseća fenomenalno. Jedino ima bolove u grudnom košu zbog reanimacije, ali to je normalno i očekivano. Inače nema drugih problema. Pošto je on dijabetičar, sumnjali smo da se možda sve desilo zbog naglog skoka nivoa šećera u krvi, ali analize su pokazale da nije to bio razlog srčanog zastoja. Jednostavno, bila je to totalna malaksalost zbog njegove hronične bolesti i zbog godina života. On se seća da je odjednom izgubio orijentaciju i da su mu se oduzele noge i sledeće što pamti je da se probudio na plaži. Hteo sam da upoznam ljude koji su ga spasili i da im se zahvalim. Miroslavu ovo zaista do kraja života nećemo moći da zaboravimo. Želimo mu da ga sreća zauvek prati – rekao je Slaviša uz veliki pozdrav svim Pančevkama i Pančevcima, Mićinim sugrađanima.
A pogledajte kakvu poruku je na našoj Fejsbuk stranici ostavila Žikina ćerka Biljana:
