Kada neko ima svega 15 godina, ne očekujete da je njegova biografija preterano duga i da će vam trebati više od nekoliko rečenica da opišete dostignuća te mlade osobe. Osim kada je reč o momku koga vam danas predstavljamo – Marku Milanoviću, gimnazijalcu, šahisti i stonoteniseru iz Pančeva.
On je rođen 2008. godine i mi smo pokušali da njegovu biografiju prepričamo u najkraćim crtama. Međutim, ta priča definitivno nije stala u tek nekoliko rečenica. Jer Marko je sve samo ne običan i prosečan mladić. Sigurno već znate o kome je reč jer nam Marko često daje povod da objavljujemo vesti o njemu. Pamtite ga verovatno i kao dobitnika nagrade za najboljeg mladog sportistu grada Pančeva za 2023. godinu koju dodeljuje Sportski savez Pančeva.
No, to priznanje je tek „vrh ledenog brega”. Marko je međunarodni FIDE majstor šaha, višestruki kadetski i omladinski šampion Srbije u redovnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu i rešavanju šahovskih problema, višestruki školski pojedinačni i ekipni prvak Srbije u šahu, višestruki šampion i vicešampion Srbije u stonom tenisu i osvajač međunarodnih i evropskih medalja.
Mi smo želeli da malo bolje upoznamo momka koji stoji iza svih ovih titula i da proniknemo u tajne njegovog uspeha.
Da li je reč o geniju ili „samo” o ekstremno vrednoj i posvećenoj osobi? Da li je Marko čudo od deteta ili ipak samo običan dečak koji se mnogo trudi? Kako provodi dane, šta ga motiviše, šta voli, kako razmišlja, o čemu sanja, čemu se raduje…? To su odgovori na pitanja koje vam donosimo kroz razgovor sa ovim sjajnim momkom.
A pre nego što čujete šta on ima da kaže, evo našeg pokušaja da biografiju ovog 15-godišnjaka maksimalno skratimo i da spomenemo samo najosnovnije.
Marko je rođen je 2008. godine u Pančevu. Učenik je drugog razreda Gimnazije „Uroš Predić” na prirodno-matematičkom smeru, koju je upisao kao nosilac Vukove diplome iz osnovne škole.
Već kao petogodišnjak rešavao je zadatke iz matematike za drugi razred i na preporuku Centra za talente počeo da uči šah, koji je jedinstvena kombinacija nauke, umetnosti i sporta.
Marko je mnogo puta osvajao titule prvaka Srbije u svim šahovskim disciplinama koje postoje. Nosilac je nekoliko rekorda u šahu i višegodišnji je uspešni učesnik evropskih i svetskih šampionata u ovoj drevnoj misaonoj veštini.
Vrhovna svetska šahovska organizacija FIDE mu je sa samo 13 godina dodelila doživotnu međunarodnu seniorsku titulu FIDE majstora šaha.
Ovo su Markovi najznačajniji rezultati:
- Jedan od najmlađih FIDE majstora šaha u svetu
- Na Evropskom šampionatu u šahu podelio je drugo mesto u Evropi
- Na Svetskom šampionatu u šahu plasirao se iznad evropskog šampiona
- Četvorostruki je pobednik Međunarodnog finala Sportskih igara mladih u šahu
- Vicešampion Evropskog školskog kupa u šahu
- Višestruki prvak Srbije u redovnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu, kao i u rešavanju šahovskih problema
- Višestruki prvak Srbije na zvaničnim prvenstvima u organizaciji Ministarstva prosvete
- Najmlađi prvak Srbije ikada, sa 7 godina
- Najmlađi trostruki prvak Srbije u redovnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu istovremeno, sa 8 godina
- Najmlađi osvajač II seniorske šahovske kategorije (sa 6 godina), prve seniorske šahovske kategorije (sa 7 godina) i titule majstorskog kandidata (sa 10 godina)
- Jedini petostruki prvak Srbije u svim šahovskim disciplinama iste godine
- Jedini sedmostruki osvajač medalja na svim Prvenstvima Srbije iste godine, četiri zlatne i tri srebrne, 2022. godine
- Sa 12 godina kao debitant i najmlađi učesnik u Prvoj seniorskoj ligi Vojvodine sa svojim timom postigao je svih 11 pobeda iz 11 mečeva, što je najbolji rezultat od 1948. od kada se vode pisani izveštaji sa takmičenja
- Do svoje 15-te godine osvojio je preko 400 pehara i medalja na domaćim i međunarodnim takmičenjima
- 2023. godine u roku od samo dve sedmice osvojio je titule državnog prvaka u dve potpuno različite oblasti, šahu i stonom tenisu. Nekoliko meseci kasnije to je i potvrdio na Državnom finalu Sportskih igara mladih gde je ponovo osvojio prvo mesto u Srbiji u obe discipline. Nakon toga, i na Međunarodnom finalu Sportskih igara mladih takođe je osvojio i međudržavna prva mesta istovremeno i u šahu i u stonom tenisu.
- Na osnovu višegodišnjih titula pobednika međunarodnog finala Sportskih igara mladih u dve discipline, Marku je krajem 2023. godine dodeljena titula Ambasadora ove najveće sportsko-takmičarske manifestacije u regionu, u kojoj se u 10 sportova godišnje takmiči više stotina hiljada mladih takmičara u više država.
- Pored mnogobrojnih pehara i medalja sa šahovskih takmičenja, Markovu sobu krase i desetine trofeja sa domaćih i međunarodnih stonoteniskih turnira, na kojima redovno osvaja najviša mesta. Višestruki je šampion i vicešampion Srbije u obe discipline stonog tenisa, u singlu i dublu. 2023. godine na evropskom juniorskom takmičenju u okviru Evropskog šampionata u stonom tenisu, i u ovom sportu osvojio je treće mesto u Evropi.
Eto, to je ta kratka biografija koju smo vam obećali. Impresivno, zar ne?
Od nas toliko, u nastavku priče, Marko ima reč.
Pančevke i Pančevci kao da su se pretplatili na vesti o tvojim uspesima. Možeš li da nabrojiš čime sve si zaslužio titulu najboljeg sportiste grada Pančeva u 2023, odnosno koji su sve uspesi obeležili tvoju prošlu godinu?
– Protekla godina je najuspešnija u mojoj dosadašnjoj karijeri, jer tokom nje sam osvojio nekoliko desetina trofeja, pehara i drugih nagrada. Predugo bi trajalo da ih sve nabrojim, pa ću pomenuti nekoliko koji su mi najdraži. Najpre sam na Prvenstvu Srbije u šahu osvojio sve tri medalje u svim šahovskim disciplinama, brzopoteznom, ubrzanom i standardnom šahu. Zatim, dve sedmice kasnije, i na Prvenstvu Srbije u stonom tenisu osvojio sam titulu šampiona i vicešampiona Srbije u obe discipline, singlu i dublu. Nedugo nakon toga, na državnom finalu Sportskih igara mladih, najvećoj sportskoj manifestaciji u regionu koja okuplja 260.000 takmičara u više država, ponovo sam osvojio prvo mesto u Srbiji i u šahu i u stonom tenisu. Po tradiciji dugoj skoro 3 decenije svake godine se oko 1.000 finalista Sportskih igara pozivaju u Split u Hrvatskoj, kako bi se odredilo ko su najbolji od najboljih u 10 sportova. Oni stiču titulu međudržavnog pobednika. Osvajanjem državnog prvog mesta i u šahu i u stonom tenisu, pozvan sam u Split da predstavljam našu zemlju i grad Pančevo na Međunarodnim finalu Sportskih igara u oba sporta.
Kako si prošao u Splitu?
– Po otvaranju Međunarodnog finala najpre je održano takmičenje u šahu, na kome sam četvrtu godinu zaredom osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. Sutradan je na programu bilo finale u stonom tenisu, na kome sam posle velike borbe takođe osvojio prvo mesto. Time sam osvojio međudržavna prva mesta istovremeno u dva sporta što, kako su mi rekli, za 27 godina postojanja Sportskih igara mladih u nekoliko država niko nije postigao.
Svaka čast! Pamtimo da si nam i nakon leta davao povoda da pišemo o tvojim uspesima i novim priznanjima…
– U pravu ste. Po povratku u Srbiju, treći put sam osvojio moj omiljeni pozivni šahovski turnir „Branko Bogovac”. Odmah nakon toga, dobio sam poziv selektora Reprezentacije Srbije da još jednom predstavljam našu zemlju, ovaj put u stonom tenisu, na evropskom turniru u okviru Evropskog šampionata. Iako je školska godina već bila počela, vredno sam se pripremao. Nakon višednevne borbe u više disciplina, osvojio sam treće mesto i bronzanu medalju na tom zvaničnom evropskom takmičenju, što mi je do sada najveći uspeh u stonom tenisu. Nedugo nakon toga, na osnovu petostruke titule pobednika Međunarodnog finala Sportskih igara mladih u dva sporta, ukazana mi je velika čast time što sam proglašen za Ambasadora te međunarodne sportske institucije. Na kraju je, kao kruna svega toga, došla titula najboljeg mladog sportiste grada Pančeva.
Hajde da se podsetimo tvojih početaka. Kada si počeo da se baviš šahom, a kada stonim tenisom i kako je do toga došlo? Šta ti se dopada kod šaha, a šta kod stonog tenisa?
I šah i stoni tenis me je naučio da igram moj otac, najpre stoni tenis kada sam imao četiri i po godine, a nekoliko meseci kasnije i šah. Sviđa mi se što je u oba slučaja reč o viteškim sportovima. Šahu me je privuklo to što zavisi najviše od samog igrača. Gotovo nimalo ne zavisi od spoljašnjih faktora, kao što su sudije, teren, vremenski uslovi i slično. Naravno, najviše mi se sviđa njegova suština, to što je misaoni sport. Tačnije, šah je najpre nauka, zatim umetnost, a onda i sport i sviđa mi se što igraču omogućava da u svakoj partiji ispolji kreativnost i da joj lični pečat. Kod stonog tenisa ima sličnosti, plus naravno, važni su brzina, tehnika i refleksi, ali takođe i strategija i taktika. Otežavajuće je što je za napredak neophodno imati sparing partnere, salu i odgovarajuće protivnike. Sve to nije lako postići i ume da bude ograničavajući faktor za dalje usavršavanje.
Šah i stoni tenis nisu slični sportovi. Da li bi mogao da povučeš neku paralelu?
– Nisu slični sportovi, ali se odlično dopunjuju. Rekao bih da su sličniji nego što izgleda, jer u oba sporta je potrebna strategija. U šahu je to očigledno i osnovno, ali i u stonom tenisu poen se često mora dugo graditi i strateški osvojiti. Pored toga, i početak igre je praktično isti, u šahu su to otvaranja koja se moraju učiti i za belog i za crnog, a u stonom tenisu to su serve. One se takođe moraju učiti i kako da serviraš, a i kako da odgovoriš na protivnikovu servu, čak i kako da odgovoriš na njegov odgovor na tvoju servu. Kada se bolje razmisli, oba sporta imaju dosta sličnosti, mogu reći da čine pravi sinergizam u sportskom izrazu neke osobe.
Čemu te uči šah, a čemu stoni tenis i šta od tebe traže?
– Odgovor je ovde širok, jer recimo šah me je zaista naučio puno čemu. Ne samo radu i disciplini, što se najčešće pominje, nego i mnogo čemu širem i korisnom za život. Šah je projekcija života na tablu sa 64 polja i ima puno paralela sa stvarnošću: jasno se vidi napad i odbrana, uzrok i posledica, važnost zadržavanja smirenosti i kada si u nevolji, pamćenje, istrajnost, iskustvo u rešavanju problema, važnost faktora vremena i puno toga drugog. Mogu reći da oni koji su mnoge teškoće prebrodili za tablom, ali i za plavim stolom, znatno su sposobniji da se uspešno izbore recimo sa školom, a i sa realnim problemima u životu. Za stoni tenis je slično kao za šah, a za njega još moraš biti i fizički dobro pripremljen i brz.
Koji od ta dva više voliš (ako je moguće neki voleti više)?
– Na pitanje šta više volim nemam određeniji odgovor od toga da volim oba jednako, a kojim ću se u nekom trenutku baviti zavisi od trenutnog raspoloženja, dostupnog vremena, da li sam i koliko umoran itd. Na primer, treninzi stonog tenisa su mi neposredno po završetku škole, što mi nakon umnog rada sasvim odgovara.
Ako bi trebalo da odabereš najdražu do sada osvojenu medalju ili nagradu u jednom, odnosno u drugom sportu, šta bi izabrao?
– Ovde nemam mnogo dilema. U šahu nemam jednu, nego pet najdražih zlatnih medalja, a to je kada sam iste godine postao petostruki prvak Srbije, u svim šahovskim disciplinama koje postoje: u standardnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu, kao i u rešavanju šahovskih problema, a istovremeno sam osvojio i titulu školskog prvaka Srbije. Što se tiče najdraže medalje u stonom tenisu, to je ova poslednja nedavna medalja sa Evropskog juniorskog turnira u okviru Evropskog šampionata. Za nju sam se najviše i pripremao i namučio ali nije mi žao, jer prava evropska medalja je san svakog sportiste.
Na koji način treniraš šah, a na koji stoni tenis? Koji od ta dva sporta traži više treninga i koliko puta nedeljno treniraš?
– Za šah više koristim termin da se on uči umesto trenira, a samo treniranje, odnosno provežbavanje naučenog, je mali i finalni deo procesa učenja. Od malena šah radim sam na kompjuteru, smatram da je tako najbolje, ali želim istaći mog najboljeg šahovskog prijatelja FIDE majstora Aleksandra Vrbljanca koji mi je puno pomogao kada sam bio mali i na neki način me osposobio za samostalni rad. Žao mi je što Aca danas gotovo i ne igra, ali se i dalje često čujemo. Šah ne radim svaki dan jer zahteva da budem odmoran, što ako želim i odličan uspeh u Gimnaziji nije lako. Ipak, nekoliko puta nedeljno uspevam da mu se posvetim, a petkom volim i da odem u svoj klub „Svetozar Gligorić – Gliga”, gde najčešće igram sa divnim čovekom i odličnim šahistom FIDE majstorom Vladimirom Kostićem. Što se tiče stonog tenisa, treniram 4-5 puta nedeljno, sa letnjom pauzom, u Stonoteniskom klubu „Pančevo” iz našeg grada.
Kako uspevaš da uskladiš školu, dva sporta, treninge, takmičenja? Da li se možda baviš još nečim?
– Nije lako, često uhvatim sebe kako letim sa jedne stvari na drugu želeći da u svakoj postignem maksimum, što je poslednjih meseci kulminiralo. Na duže tako nije moguće, pa ću malo „spustiti gas”, jer želim i da u Gimnaziji održim odličan uspeh kao do sada. Osim toga, volim i druge aktivnosti, na primer da vozim bicikl. Ranije sam sa tatom ili drugarima često vozio do okolnih mesta i nazad. Zbog obaveza sada je toga manje, ali kada otopli voleo bih to da vratimo na staro.
Kako izgleda jedan tvoj prosečan radni dan, a kako vikend?
– Radni dan mi jeste prepun, a za vikend se to ne menja mnogo, što sam shvatio kada sam morao da odbijem ponudu da budem i trener. Zanimljivo je to bilo, dva Amerikanca su preko najveće svetske šahovske platforme chess.com tražili jednog trenera velemajstora koga im je neko bio preporučio. I potrefilo se da sam upravo tada ja igrao protiv tog čoveka, a pošto smo on i ja bili najviše rejtingovani igrači koji su uživo igrali (online rejting preko 2.700), automatski je na sajtu naša partija prikazana kao naslovna. Ja sam pobedio i zbog toga su se oni umesto njemu javili meni i tražili da im dajem časove. Malo sam razmišljao, ali kada sam se preslišao koliko obaveza imam, i shvatio da prevashodno želim da se šahovski usavršavam, ali i da se družim sa drugarima i radim druge stvari, pa sam na kraju odlučio da to odbijem.
Ko ti je najveća podrška u svemu što radiš?
– Najveća podrška mi je moj tata koji me je od malih nogu usmerio i podržavao u svemu što radim. Naravno imao je i pravu reč kada sve nije išlo najbolje, a i drugo… Tu je i cela porodica, pa i prijatelji, svi cene to čime se bavim, često pitaju za iskustva, rezultate, utiske, doživljaje itd.
Koji je tvoj najveći san? Čime bi voleo da se baviš u životu, šta bi sve još želeo da postigneš? Imaš li nekog uzora?
– Nemam nešto što bih mogao da nazovem najveći san, prosto želim da budem što bolji u tome čime se bavim. Što se tiče profesije, još se nisam odlučio, a ne vidim sebe u čisto profesionalnom sportu. Oduvek najviše cenim ljude koji su uspeli da spoje svoju profesiju i uspeh van nje. Na primer, lično poznajem nekoliko velemajstora koji su osim toga i veoma ostvareni u svojim strukama. Tako nešto bih najviše voleo i takvi ljudi su mi uzori.
Šta te motiviše da i dalje radiš na sebi?
– Obično se kaže da su rezultati ti koji motivišu. To je tačno, ali nije jedino. Mene motiviše i sama igra, tačnije obe igre, osećaj i uzbuđenje tokom takmičenja, a kada je to propraćeno i odgovarajućim uspehom – zadovoljstvo i satisfakcija su potpuni. Onaj osećaj kada nakon više sati borbe dobiješ neku tešku partiju u šahu, definitivno je jedan od najboljih osećaja koje čovek može da doživi. Osim toga, mlad čovek u životu ima puno slobodnog vremena koje ako ne utroši na dobar način, a i šah i stoni tenis smatram za jedne od najboljih načina, život mu je siromašniji i gubi puno toga lepog što bi mogao da doživi.
Kakvi su ti planovi i želje za ovu godinu kada je o takmičenjima reč?
– Nakon godine koja je bila najbolja u karijeri nije lako reći da želim da je nadmašim, ali ako bih ove godine postigao približno sve ono što sam prethodne, bio bih veoma zadovoljan.
Dragi Marko, neka tako i bude. Kao i uvek, bićemo tu da iz prvog reda pratimo tvoje nove uspehe. Srećno!
