Pančevac Filip Vlajić osvetlao je ovih dana ime Pančeva i u dalekoj Indiji osvojivši zlatnu medalju i oborivši apsolutni lični rekord u disciplini mrtvo dizanje na sportskom sajmu „Fitness, nutrition, sports India expo“ održanom u gradu Bangaloru, u oblasti Karnataka.
Na ovom trodnevnom sajmu predstavilo se 100 izlagača i 150 različitih brendova, a obišlo ga je preko 25.000 posetilaca.
U okviru bogatog programa sajma, u organizaciji Powerlifting asocijacije grada Bangalora, održana su i dva velika powerlifting takmičenja: Prvenstvo grada Bangalora u powerliftingu (discipline čučanj, bench press i mrtvo dizanje) kao i Otvoreno prvenstvo Bangalora u disciplini mrtvo dizanje na kojem su, pored domaćih takmičara, pravo nastupa imali i oni koji nisu državljani Indije.
Filip Vlajić od decembra prošle godine boravi u Indiji, upravo u gradu Bangaloru, gde radi kao kondicioni trener pri Odbojkaškoj federaciji Indije. Slučajno je saznao za veliko takmičenje u jednom od sportova kojima se uspešno bavi dugi niz godina i odlučio je da se prijavi. Tako je učinio i – pobedio. I ostale takmičare i samog sebe.
Sa Filipom smo razgovarali o iskustvima sa tog nadmetanja, o novom angažmanu u Indiji, ali i o drugim destinacijama na koje ga je sport do sada vodio, te o najzanimljivijim iskustvima, doživljajima i spoznajama sa tog krajnje zanimljivog puta…
Otkud vi u Indiji?
– Od decembra 2024. godine, nakon angažmana sa ŽRK Železničarom u Inđiji, sa kojim sam osvojio Superkup i prvo mesto u jesenjem delu sezone Superlige, stigao sam u Indiju. Nikada nisam ni pomislio da će me put odvesti u trenutno najveću zemlju na svetu po broju stanovnika. Poziv sam dobio od selektora reprezentacije Indije, FIVB instruktora Dragana Mihailovića koji je radio u 7 različitih odbojkaških reprezentacija širom sveta. Živim i radim u gradu Bangaloru, koji ima oko 14 miliona stanovnika. Boravim u Nacionalnom sportskom centru, velikom kompleksu koji se sastoji od mnogo multifunkcionalnih sportskih hala, olimpijskog bazena, dva atletska stadiona, sportsko-medicinskog kompleksa, naučno-istraživačkog centra, kao i škole za obuku sportskih trenera.
Šta je trenutno vaš posao i koliko vam se dopada novo mesto boravka?
– Zajedno sa glavnim trenerom i dvojicom saradnika, Nebojšom Protićem i Petrosom Petroglouom, pripremamo potencijalne kandidate za nacionalne odbojkaške selekcije Indije. Nedavno smo testirali preko 200 momaka, a najbolji kandidati će daljim odabirom imati priliku da probijaju sebi potencijalni put do učešća u reprezentaciji. Bangalor je zaista prelep grad i svaki trenutak slobodnog vremena odvajam kako bih posetio neka znamenita mesta poput indijskih muzeja i galerija, zatim parkova i trgova.
U Indiju vas je dovela odbojka, a završili ste sa zlatom oko vrata na takmičenju u powerlifting-u. Kako se to desilo?
–Nedavno sam na društvenim mrežama naišao na plakat za Otvoreno prvenstvo Bangalora u disciplini mrtvo dizanje, na kojem je pored domaćih takmičara, pravo nastupa bilo omogućeno i takmičarima koji nisu državljani Indije. Budući da, pored glavnih obaveza, uspevam da se u određenoj meri posvetim i svom ličnom treningu, javila se ideja da nastupim na ovom prvenstvu, i to osam dana pre početka samog takmičenja. Odluka nije bila nimalo laka, pošto sam poslednje takmičenje u powerliftingu zabeležio 2022. godine. Bilo je to na Prvenstvu Srbije u powerliftingu, na kome je Klub dizača tegova Dinamo, u kojem obavljam funkciju predsednika i glavnog trenera, osvojio titulu ekipnog prvaka države u kategoriji seniora.
Vaša odluka da nastupite bila je hrabra, ali ispostaviće se i – ispravna. Kako sada gledate na to?
– Zaista mi je drago da nakon 11 godina bavljenja powerlifting sportom, uspevam da u svojoj sportskoj karijeri ostvarim prvi powerlifting takmičarski nastup van granica Srbije. Rezultat od 245 kg koji sam postigao je ujedno i moj novi lični apsolutni rekord. Zahvalan sam Powerlifting savezu Srbije na odobrenju za učešće na ovom inostranom takmičenju, kao i mojim kolegama iz Odbojkaške reprezentacije Indije koji su mi svojim prisustvom na dan takmičenja pružili veliku podršku. Boravak u Indiji uskoro privodim kraju. Postoji mogućnost da se ponovo ovde vratim, ali odluku o tome donećemo u pravom momentu. Optimističan sam i uvek spreman za nove izazove.
Odbojka i powerlifting nisu jedini sportovi kojima ste se do sada bavili i u kojima ste postizali uspehe. Kako ste uplovili u svet sporta?
– Ceo moj život obeležen je raznim sportskim dešavanjima i uspesima. Od ranog detinjstva brat i ja smo upisali školu plivanja, pri Plivačkom klubu Dinamo. Kasnije sam se oprobao u karate sportu u istoimenom klubu, međutim moja interesovanja su se sve više okretala i usmeravala ka atletici. Atletika je obeležila dug i lep period mog života. U svakoj uzrasnoj kategoriji (pionirska, juniorska i seniorska) uspeo sam da se domognem medalje na zvaničnim državnim prvenstvima na srednjim i dugim distancama, i da pobedničko postolje delim sa najboljima. Bio sam učesnik na nekoliko ekipnih prvenstva Srbije gde je moj matični klub, AK Dinamo, uvek bio u samom vrhu.
U vašoj porodici ima još atletičara?
– Da, moglo bi se reći da je atletika moj porodični sport. Svi u porodici smo u različitom životnom dobu bili aktivni kao atletičari. Pamtim prvenstvo Srbije u krosu 2004. godine u Surčinu na kojem smo brat, mama, tata i ja zajedno učestvovali. Tata je tada osvojio bronzanu medalju u trci veterana na 4.000 m. Zaista lep trenutak za pamćenje.
Kako ste prešli na powelifting?
– Već pri kraju svoje takmičarske karijere u atletici, tada već kao student beogradskog DIF-a, počeo sam više da se interesujem za trening snage. To interesovanje je bilo sve veće i odlučio sam se za jedan, na prvi pogled, čudan preokret, gde sa ateltike prelazim na dizanje tegova i powerlifting. Kao powerlifting takmičar bio sam dva puta balkanski i dva puta državni prvak, kao i donedavni seniorski rekorder države. Jedan sam od trojice powerlifting sportista u Srbiji koji su prvi put kategorizovani od strane Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije. Pored aktivnog bavljenja powerliftingom bio sam jedno vreme i nacionalni trener za mlađe kategorije pri Powerlifting savezu Srbije, nedavno sam imenovan za predsednika Sudijske komisije saveza, dok sam pri Savezu Srbije za dizanje tegova odnedavno član nadzornog odbora.
Zahvaljujući vama ponovo je aktivan Klub dizača tegova Dinamo?
– Kada sam počeo da treniram dizanje tegova i powerlifting, rodila se ideja da obnovim stari dizački klub Dinamo, koji je osnovan davne 1946. godine. U ovom klubu, sredinom 60-ih godina prošlog veka, trag su ostavili moj deda-stric, potom kasnije i otac, koji je jedan od osnivača powerliftinga u Pančevu. Tačno na 70-godišnjicu postojanja kluba, zajedno sa nekolicinom starih pančevačkih dizača, obnavljam klub Dinamo i vrlo brzo nastupamo na svim takmičenjima koja su kasnije usledila. Sledeće 2026. godine obeležavamo jubilej, 10 godina od obnove kluba. U ovoj protekloj deceniji mogu da izdvojim to da je klub organizovao 4 državna prvenstva u gradu Pančevu u periodu 2018 – 2019 godine. Kroz klub je prošlo preko 150 takmičara, među kojima je bilo puno prvaka Srbije, nacionalnih rekordera, reprezentativaca, kao i učesnika na međunarodnim takmičenjima. Na ekipnim prvenstvima Vojvodine i Srbije klub je godinama unazad u samom vrhu u državi.
I vaša trenerska karijera je bogata. S kojim ste sve klubovima sarađivali?
– S obzirom na to da sam paralelno sa školovanjem bio aktivan u sportu, svakako da je DIF bio jedna od opcija za moje dalje školovanje. Upisom na Fakultet za fizičko vaspitanje i sport u Beogradu, odmah sam počeo da stičem praktično iskustvo kao pomoćni trener u AK Dinamo, za koji sam se tada i takmičio. Vrlo brzo interesovanja su se usmeravala ka kondicionoj i fizičkoj pripremi sportista, tako da su usledili i prvi angažmani: Rukometni klub Dinamo, ŽRK Pančevo, KK Kris Kros, KMF Kraljevićevo, KK Tamiš, KAF Panthers, donedavno i ŽRK Železničar Inđija i drugi.
Čini se da ste se prethodnih godina kao kondicioni trener najviše vezali za odbojku. I upravo odbojka vas je odvela van granica Srbije, zar ne?
– Tako je. Prvi angažman u odbojci imao sam 2018. godine u klubu Odbojka 013 iz Pančeva. Ubrzo posle odlazim u Ženski odbojkaški klub Vizura, koji je u tom periodu bio najtrofejniji ženski superligaški klub u Srbiji. Trenerski put me je dalje odveo u mušku odbojkašku reprezentaciju Srbije, gde sam za prvih 6 meseci angažmana, radio sa 4 različite uzrasne selekcije, među kojima je bila i B seniorska reprezentacija Srbije. Učešće na nekoliko balkanskih i evropskih prvenstava i na Mediteranskim igrama ostaće mi u lepom sećanju. Nakon angažmana u reprezentaciji Srbije usledio je prvi inostrani angažman. Reč je o ženskom odbojkaškom klubu Kuaniš iz grada Petropavlosvka u Kazahstanu. Ovaj klub je u sezoni pre mog dolaska osvojio titulu klupskog prvaka Azije. U Kazahstanu sam radio sa našim Pančevcem, trenerom Darkom Dobreskovim. Sezona je bila i više nego uspešna. Proglašeni smo za najbolji sportski kolektiv u državi Kazahstan za 2022. godinu, učestvovali smo na svetskom klupskom prvenstvu i osvojili titulu vicešampiona superkupa, kupa i lige Kazahstana. Po povratku u Srbiju opet sam se priključio odbojkaškoj reprezentaciji Srbije, nakon čega sam dobio poziv za žensku odbojkašku seniorsku reprezentraciju Makedonije koja se tada pripremala za kvalifikacije za Prvenstvo Evrope.
Vi se i dalje usavršavate u oblasti sporta. Šta je sledeće na redu?
– Tokom svog fakultetskog školovanja najviše me je interesovala kondiciona i fizička priprema u sportu. S tim u vezi, hteo sam da svoje završne radove na studijama usmerim upravo ka tome. Diplomski rad nosio je naslov „Primena vežbi dizanja tegova u planiranju treninga atletičara”. Želja mi je bila da na neki način spojim atletiku i dizanje tegova. Diplomirao sam na Fakultetu za sport u Beogradu, na kojem sam kasnije odbranio i master tezu „Uticaj specifičnog treninga dizanja tegova na izabrane motoričke sposobnosti i morfološke karakteristike seniorki Odbojkaškog kluba Vizura“. Na istom fakultetu od stane nastavno-naučnog veća izabran sam 2024. godine za asistenta. Trenutno sam student druge godine doktorskih studija na Fakultetu za sport i psihologiju TIMS u Novom Sadu. Doktorska disertacija koju pripremam biće usko vezana za dizanje tegova i powerlifting.
