Nedavno je na Jutubu osvanula peta epizoda serijala „Dolovobook” u kojoj meštani Dolova današnjim generacijama mladih pričaju o svom detinjstvu i o tome kako se nekada živelo bez interneta i društvenih mreža.
U ovoj epizodi gledaoci imaju priliku da upoznaju Dolovce Duleta i Katicu Smiljković, par koji već četiri decenije živi u srećnom braku.
Oni su uz kaficu podelili s omladinom sećanja na svoje detinjstvo i na načine na koje su provodili dane uz igru, ali i uz rad, pomažući roditeljima. Školice, klisa, preskakanje biljke pavit umesto vijače, gluvi telefoni, bacanje šibica bile su samo neke od igara koje su u to vreme igrala deca u Dolovu. U pubertetskim danima te igre je zamenio ringišpil, a potom i čuveni i Duletu omiljeni ples „stiskavac”.
Naravno, valjalo je ići i u školu, a onda pronaći i posao. Dule i Katica govorili su i o tome kakav je bio njihov put na tim poljima. Između ostalog Dule je ispričao i nekoliko dirljivih priča o dvojici svojih velikih drugova iz tog perioda. Prijatelji kakve je on imao zaista se retko sreću.
Ipak, najlepša priča jeste ona o tome kako su se Dule i Katica upoznali, otpočeli vezu i stupili u brak koji traje već čitave četiri decenije. Sudbina kao da je baš želela da se njih dvoje kad-tad spoje.
– Došla sam u Dolovo kod ujaka u nadnicu 1973. godine. Išla sam da kopam, zaradila pare, kupila sebi mašinu i to je bilo to. Upoznala sam tada samo Duletovu sestru. Međutim, to je bio prvi put da mi se neko selo toliko dopadne da sam stalno maštala da se tu vratim. Puno omladine je bilo, u centru su se svako veče održavale igranke i dopalo mi se to. I tada sam počela da maštam da se jednog dana udam u Dolovu – ispričala je Katica.
Međutim, godine su prolazile i Katica se jeste udala, ali ne u Dolovu. U tom braku je dobila ćerku, ali ta priča se nije srećno završila. A onda je Dule, kome poznanstvo iz ranijih dana nije dalo mira, 1979. godine otišao u Katičino selo da je potraži. Međutim, nije ju zatekao, jer je Katica u to vreme radila u Makedoniji. Sve se završilo na tome da je ostavio svoj broj telefona njenoj mami.
Upravo mama je u nastavku priče odigrala značajnu ulogu.
– Dule se jako dopao mojoj mami i rekla mi je da bi trebalo da mu pišem, da je jako dobar i da se sve vreme igrao s mojom ćerkom iz prvog braka i da misli da bismo bili lep par. Međutim nisam je poslušala. Ubrzo sam otišla u Nemačku. Tek tri godine zapitala sam se zašto ipak ne bih nešto pokušala. Pronašla sam njegov broj telefona i pozvala ga iz Nemačke. U tom trenutku nismo znali šta jedno drugom da kažemo. Dogovorili smo se da počnemo da se dopisujemo – kaže Katica.
Naravno, za dopisivanje nisu imali na raspolaganju ono što vam je sigurno prvo palo na um – SMS, Fejsbuk, Vajber ili Instagram. Njihova veza se nastavila kroz slanje onih pravih, papirnatih pisama i telegrama.
– Slikala sam se i poslala mu svoju sliku, a on je bio malo prefriganiji pa je meni poslao svoju fotografiju iz vremena kad je bio deset godina mlađi. Retko smo se čuli telefonom, jer su razgovori bili skupi, jednu svinju smo dali za telefonske račune – priča kroz smeh Katica.
Na kraju je, 26. decembra 1982. godine, Katica stigla iz Nemačke da se napokon sa Duletom sretne i uživo. A kakav je bio njihov susret na aerodromu, da li su se uopšte međusobno prepoznali, kada je pao prvi poljubac i koja Duletova rečenica je presudila da mu Katica pokloni svoje srce zauvek, saznajte u videu koji sledi.
