U okviru Savetovališta za mlade „Moje mesto” u ponedeljak, 22. avgusta, od 17.30 sati, u Domu omladine održava se radionica na temu anksioznosti. Predavači su Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut i dr Nenad Stojadinović, psihijatar. Radionica je besplatna, a pravo da se prijave imaju mladi iz Pančeva od 15 do 30 godina.
Oni to mogu učiniti putem mejla radionicasavetovalista@pancevo.rs ili putem telefona 061/647-22-90.
Savetovalište za mlade „Moje mesto” mladim Pančevkama i Pančevcima je već dugo prvi izbor kada je reč o besplatnoj, sigurnoj i profesionalnoj psihološkoj podršci. Ove godine je rad savetovališta podržalo Ministarstvo omladine i sporta (MOS),
Nosilac projekta je Kancelarija za mlade Grada Pančeva, a partneri Grada su Udruženje „Psihogeneza”, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin, Dom omladine i Udruženje „Pančevački omladinski centar” koje je osnivač portala zdravopancevo.rs.
Ovim projektom je predviđeno osam radionica, svakog meseca po jedna. Tri su već održane: jedna se ticala upotrebe lekova u psihoterapiji, druga radionica bila je na temu suicidalnosti, u prošlog meseca tema je bila depresija.
Podatak da je depresija vodeći uzrok smrti dece i mladih u uzrastu od 11. do 24. godine, bili su povod da o ovoj kompleksnoj problematici porazgovaramo sa Jadrankom Grujičić Đurić, psihologom i psihoterapeutom iz pančevačkog udruženja „Psihogeneza” i jednim od predavača na radionicama.
Čini se da depresiju kod mladih ponekad nije lako odmah prepoznati? Zbog čega je to tako?
– Dijagnostički pokazatelji depresije u adolescenciji su povlačenje u sebe, samooptuživanje, nesigurnost u sopstveno telo, preopterećenost fizičkim izgledom. Adolescenti nisu u stanju da kontrolišu sve ono što im se dešava s telom, niti imaju kapacitet da podnesu konflikt i frustraciju. Depresivni adolescenti nikada ne traže empatiju okoline, buntovni su i neprihvatljivo im je da priznaju bespomoćnost, te simptomi depresije nisu klasični već se najčešće prepoznaju kroz izolaciju ili problematično ponašanje. Depresija je često maskirana različitim oblicima odstupanja u ponašanju te odrasli često iza agresije, kršenja normi i pravila ponašanja, a posebno otpora prema autoritetima, ne prepoznaju pravi problem.
Na koje emocije kod svoje dece bi roditelji naročito trebalo da obrate pažnju?
– Za adolescente je posebno karakteristično takozvano „acting out“ ponašanje. Кarakterišu ga impulsivne i afektivne motorne ili verbalne abreakcije: namerno ili spontano oživljavanje i „pražnjenje” afekata koji su bili povezani sa potisnutim predstavama i sećanjima na neki traumatski doživljaj. Adolescenti često bivaju besni, agresivni, ljuti na autoritet, roditelje, društvene norme i pravila. S obzirom na to da nemaju kapacitet da se na pravi način suoče sa stvarima koje ih muče, impulsivna nit poprima oblik agresije usmerene na sebe i može završiti samoubistvom. Pored impulsivnosti i problematičnog ponašanja, adolescenti se često mogu žaliti na apatiju, tugu, na nedostatak energije i dosadu. Roditelji adolescenata uglavnom kasno reaguju, jer neobično ponašanje vezuju za pubertet i biološke promene.
Kako napraviti razliku između tuge i depresije?
– Tuga kraće traje i normalan je odgovor na gubitak ili odvajanje. Intenzitet tuge je u skladu sa jačinom uznemiravajućeg događaja koji je izaziva. U tugi nema samooptuživanja, adolescent uspeva da održi samopoštovanje i nije obeshrabren u pogledu dešavanja u budućnosti.
Koji su razlozi adolescentske depresije?
– Postoji mnoštvo razloga: od slabijih ocena u školi, preko loših odnosa s vršnjacima, do seksualnog opredeljenja i pritiska porodice kao sredine u kojoj se nameću određene vrednosti i navike. Ukoliko ni prijatelji ni porodica nisu dovoljni da adolescent prevaziđe probleme, pa se i pored tolike podrške on i dalje oseća izolovano i nesrećno, tada govorimo o adolescentskoj depresiji. Ovaj poremećaj često dovodi do problema u školi, do zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci, promiskuitetnog ponašanja, nasilja među vršnjacima i zavisnosti od interneta.
Kako roditelji mogu pomoći adolescentu koji pokazuje simptome depresije?
– Pre svega treba razgovarati sa svojim detetom i ohrabriti ga da se otvori i progovori o onome što ga muči. Budite nežni, ali uporni. Razgovor o depresiji može biti vrlo težak za mladu osobu, pa poštujte granicu koju adolescent može podneti i suzdržite se od kritikovanja i procenjivanja. Pažljivo slušajte svoje dete i shvatite ga ozbiljno. Izbegavajte da dajete savete i postavljate uslove i ne pokušavajte da opovrgnete depresivna osećanja čak i ako vam se ona čine besmislenim. Ukoliko ne pokažete saosećanje, dete će smatrati da ga ne razumete i ne shvatate ozbiljno.
Da li se depresija može izlečiti?
– Depresija se uspešno može izlečiti ukoliko se na vreme uoče simptomi i potraži stručna pomoć psihijatra i psihologa. U lečenju se najčešće primenjuje medikamentozna terapija uz obaveznu psihoterapiju. Veoma je važno uključivanje cele porodice u proces psihoterapije, kako bi se umanjila šansa povratka simptoma i kako bi se adolescent, uz podršku najmilijih, što pre oporavio.
Proverite da li ste depresivni
Test: Da li ste depresivni? autora Dragana
Kome se možete obratiti za pomoć?
Ukoliko vi ili neko vama blizak razmišlja o samoubistvu, na raspolaganju su vam SOS telefoni organizacija i ustanova koje vam mogu pružiti stručnu podršku.
- Centar „Srce”
Centar „Srce” iz Novog Sada je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava.
Usluge Centra su besplatne i imate pravo da ostanete anonimni. Broj SOS telefona koji možete pozvati od 17 do 23 sata je 0800/300-303, a imejl adresa je vanja@centarsrce.org. Tokom radnog vremena Centra možete razgovarati s volonterima i putem čet-rubrike na sajtu www.centarsrce.org.
- Klinika „Laza Lazarević”
Broj 0800/ 309-309 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
- Savetovališta
Dostupno vam je onlajn savetovalište našem portalu, gde kroz kontakt-formu OVDE možete da postavite pitanje psihologu anonimno i potpuno besplatno. Uslov je da imate 15-30 godina i da ste iz Pančeva.
Na vaša pitanja će odgovarati Jadranka Grujičić Đurić, a odgovor će vam stići na vašu mejl adresu u roku od nekoliko dana.
Najzanimljivija pitanja i odgovori biće objavljeni na našem portalu. Pitanja će biti po potrebi izmenjena tako da vaša anonimnost ostane sačuvana.
Ukoliko želite da odete u savetovalište uživo i da porazgovarate sa psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom, svoj termin možete zakazati putem telefona 061/6472-290 ili putem mejla savetovalistezamlade@pancevo.rs. Isti kontakti su dostupni i za sve dodatne informacije u vezi sa radom savetovališta.
