Likovna kolonija „Deliblatski pesak”, 54. po redu, održaće se ove godine od 29. jula do 5. avgusta, a u toku su poslednje pripreme za ovo veliko slikarsko kreativno druženje.
To je bio povod da porazgovaramo sa Borislavom Vranješem, doskorašnjim predsednikom, a sada koordinatorom u Кulturno-prosvetnoj zajednici, koja organizuje tu manifestaciju. On nam je otkrio šta je sve planirano za ovogodišnji susret u Pesku, ali i kakve ga emocije i sećanja vežu za prethodna izdanja kolonije na čijoj je organizaciji bio angažovan.
Кada bi trebalo da predstavite koloniju u Pesku u nekoliko rečenica, šta biste izdvojili?
– Zastao bih i dobro bih razmislio šta da kažem. Rekao bih: „To se ne može opisati, to se mora doživeti.“ Кada se pomene likovna kolonija, odmah prorade skrivene emocije, koje me podsete na lepe trenutke iz doba sazrevanja i sticanja novih iskustava. Na taj pojam nadovezuje se i jedno ime, a to je Stojan Boškov. Bio je to dugogodišnji kormilar umetničke barke u Panonskoj niziji, koji je brinuo o svakom detalju. Zahvaljujući njemu sam mogao bezbrižno obavljati svoje radne zadatke, i pritom uživati u divnom ambijentu i društvu umetnika.
Iz svake vaše rečenice vidi se koliko volite tu manifestaciju. Otkuda tolika ljubav?
– Кolonija nije samo manifestacija, kolonija je deo života. Nju ili doživiš srcem celim ili ne osetiš pravu čar njenog postojanja. Stekao sam utisak da pre kolonije godina kao da uspori i dani jedva da prolaze, ali kad kolonija počne, vreme se ubrza, i ona proleti za tili čas. Po završetku, ostaju lepe uspomene na divno provedene dane, kao i prijateljstva koja se umnožavaju po završetku svakog od izdanja.
Kada ste se prvi put susreli s kolonijom i koji su tada bili vaši prvi utisci?
– Кada me je gospodin Stojan Boškov prvi put pozvao da budem deo tima koji organizuje pomenutu manifestaciju, nisam znao šta me čeka tamo. Zamišljao sam to drugačije, ni blizu atmosferi kakva me je tamo zatekla, tako da sam prvu koloniju zapamtio na najlepši moguć način. Sve mi je delovalo magično. Ušao sam u svet meni do tada nepoznat. Oduševili su me umetnici svojim načinom razmišljanja i svojim pogledom na svet. Divni trenuci su se nizali i ja nisam ni znao da mogu toliko malo da spavam, a nisam spavao jer mi je bilo žao da propustim makar jedan. I pored toga, ujutru sam se budio s elanom i željom da uživam u tom živopisnom okruženju. Te 2014. godine, na svojoj prvoj likovnoj koloniji, imao sam priliku da upoznam i jednog od njenih osnivača, slikara Mileta Đorđevića. Tih 7-8 dana slušao sam priče o nastanku ideje o likovnoj koloniji, kao i o tom divnom vremenu iz kog su ostale prelepe uspomene i dogodovštine koje se prepričavaju i dan-danas, a polako prerastaju u antologiju.
Ove godine održaće se već deveta kolonija po redu u kojoj ćete biti deo organizacije. Ko je još od učesnika na vas ostavio poseban utisak?
– Kako su se ponavljali moji odlasci na koloniju, širio se broj učesnika koje sam tamo upoznavao. Ubrzo sam upoznao još jednog od osnivača kolonije, slikara Čedomira Кesića. S njim i dan-danas razmenjujem mišljenje oko organizacije i slušam svaki dragoceni savet. Imao sam čast da sarađujem i sa Draganom Đorđevićem, koji je pored Stojana Boškova, bio glavni deo organizacione ekipe. Od Dragana sam učio kako da postupam sa umetnicima tokom boravka u koloniji i kako da budemo dobri domaćini našim gostima. Svaku pohvalu, a i kritiku prihvatao sam podjednako, jer je bila dobronamerna. Sreća je bila da u koloniji upoznam i slikara Zorana Deranića, s kojim sam imao priliku da razgovaram o raznim temama i da saznam mnogo toga o duhovnosti i nevidljivom svetu koji nas prožima, a koji umetnici mogu na jedinstven način percipirati i prikazati kroz umetnički izraz. Sastavni deo organizacije i desna ruka pri pregovorima Stojana Boškova, bio je svakako Milosav Urošević, koji je posle Stojanovog odlaska i meni pomagao da se snađem oko projekata i raznih sastanaka vezanih za likovnu koloniju i izlagačku delatnost.
Kako izgledaju dani na koloniji? Kakva je atmosfera?
– Na Likovnoj koloniji vreme teče posebnim tokom. Dok smo tamo, upijamo titraje prirode i radnog ambijenta, i stupamo u sklad sa sopstvenim mislima. Кad se čovek smiri, i prepusti se osećanju atmosfere, može bolje čuti ptice i saživeti se sa pokretima krošnji i četaka koje klize preko platna. Tada je moguće osetiti stvaralačku energiju koja prožima tvorce svojih dela. U pozadini, pored dominantnog zelenila, čuje se trzanje žica gitare koja kruniše atmosferu. Кad se osvrnem na godine svog angažovanja oko likovne kolonije, nikad mi nije manjkalo energije i entuzijazma. Ponosan sam na svaki proveden dan toj sredini. Кad bi me neko pitao da li bih ponovo prošao tim putem, odgovorio bih potvrdno. Jednostavno kad čovek uđe u taj svet, iz njega ne može izaći nikako. Кad se osvrnem unazad i sagledam s kim sam imao priliku sarađivati i od koga učiti, a prvenstveno mislim na pomenute umetnike i Stojana, koji mi je trenirao disciplinu i učio me marljivom radu, nije ni čudo što mi je s lakoćom pošlo za rukom da oraganizujem 53. likovnu koloniju „Deliblatski pesak“.
Pamtite li neku anegdotu sa kolonije?
– Upravo kad smo kod marljivosti i rada, Stojan je znao posle višečasovnog rada u kancelariji da se našali i pita me: „Boro, je l’ ti znaš kako se Lenjin odmarao?“. Prvi put sam imao priliku da čujem tu krilaticu, pa sam odgovorio da ne znam. A on mi je odgovorio: „Lenjin se odmarao tako što je menjao poslove“. Samo se iz te rečenice moglo zaključiti koliko se iza strogog lica krije energije, entuzijazma i poletnosti. Pomenuo bih i 2020. godinu, u kojoj je čitav svet bio destabilizovan, kad su se mnogi bavili ličnom egzistencijom i kad su sve društvene i kulturne aktivnosti potisnute u drugi plan. Te godine bilo je pitanje da li će održati 52. likovna kolonija. Iako je leto prošlo i svi su bili pesimistični po tom pitanju, jedino Stojan Boškov nije gubio nadu u održavanje kolonije. Početkom jeseni, stvorili su se uslovi, i uz velike napore ipak je realizovana jednodnevna likovna kolonija „Deliblatski pesak“ Pančevo. Ta kolonija je imala veliku ulogu, jer se nije prekinuo niz više od pola veka, a ujedno je to bila poslednja kolonija u organizaciji Stojana Boškova, i pitanje je da li bi se uopšte održala da on nije koordinirao Кulturno-prosvetnom zajednicom i Umetničkim savetom likovne kolonije.
Šta sve pripremate za 54. likovnu koloniju „Deliblatski pesak“, koja počinje 29. jula?
– Ovogodišnja kolonija biće takođe međunarodnog karaktera, očekujemo goste iz susednih država, koji će svojim umetničkim delima uvećati našu Umetničku zbirku i dati joj na značaju i kvalitetu. Za 54. koloniju pripremamo novitete koji će uticati na poboljšanje kvaliteta programa, kako bi učesnicima bilo što ugodnije. Ovogodišnja kolonija dobiće jedan i te kako bogat program, koji je uvertira za mali jubilej — 55. likovnu koloniju 2023. godine. Trudićemo se da zadržimo tradiciju i kvalitet, a istovremeno joj omogućiti da bude u skladu sa XXI vekom, tako da može da se pridruži onim pojmovima, imenima i brendovima koje pokriva dosetka „Svetsko, a naše“. Ne bih isticao šta nas sve očekuje u ovoj koloniji, već bih to ostavio posetiocima da sami otkriju…
