– Najlepše jelo za koje znam jeste slanina sa paradajzom i belim banatskim hlebom. U jesen paradajz smeni crni luk, a pred zimu zbog virusa pređemo na beli, da nam ne dosadi. Samo slaninu ne menjamo. Dobra je svakojaka. A imamo je, hvala Bogu, raznih fela: sapunjara, pa barena sa crvenom paprikom, slanina koja se ne suši nego se jede direkt iz salamure, slanina sa prljenom kožicom, pančeta, „adidaska”, slanina porebruša, slanina od grojnika i ko zna kakve sve ne – ovim rečima je Branislava Bogdanović u četvrtak, 3. marta, u ime organizatora Slaninijade, najavila dodelu nagrada majstorima čiju je slaninu ove godine žiri ocenio kao najbolju u različitim kategorijama.
Prava slanina se, kako je istakla Branislava, neguje kao mlado vino, kao mlada devojka. Ko to ne zna, bolje da se ne laća ovog posla. To može samo da radi onaj ko slaninu istinski voli, a skoro da nema Banaćanina koji je ne ljubi.
– Među našim zlatnim pobednicima ima Banaćana, ali i ljudi sa strane. Zato nas je pomalo i sramota, ali drago nam je što sada znamo da je sada u svim krajevima Srbije najbolja slanina na svetu.
Pristigle uzorke slanine, njih oko 200, ocenjivao je žiri u sastavu: dr Milan Baltić sa Veterinarskog fakulteta, dr Dragan Vasilev i dr Vladan Đurković sa Instituta „Tamiš”. Oni su na osnovu tehnologije proizvodnje, kvaliteta, ukusa, mirisa i izgleda odredili pobednike u različitim kategorijama.
Domaća slanina
Kada je reč o domaćoj slanini, treće mesto osvojio je Nenad Vojinović iz Kuzmina, a drugo Milan Zlatković iz Kačareva. On redovno osvaja nagrade na Slaninijadi.
– Tajna je u dugogodišnjem radu. Najbitnije je da se slanina dobro usoli, da bude suvo soljena, da odstoji tri nedelje u soli. Posle toga se 10 dana suši i jedno 20 do 25 dana stoji na tavanu da sazri. Košava je tu na prvom mestu po značaju. Kad imamo hladan vazduh, slanina je još bolja – otkrio je Zlatković.
Osvajač prvog mesta za domaću slaninu ove godine dolazi iz Srema. To je Petar Rakić iz Bačinaca.
– Naša proizvodnja je porodična. Slaninu radimo na stari tradicionalni način i to je jedina tajna – rekao je Rakić.
– I ljubav, ljubav – doviknula je gospođa iz njegovog tima.
– Da, i ljubav, naravno – dodao je dobitnik zlatne plakete.
Zanatska slanina
U kategoriji zanatska slanina treće mesto osvojio je Dragan Slavkić iz Martinaca.
– Zahvaljujem se organizatorima. Prvi put učestvujem na Slaninijadi i već sam osvojio treće mesto. A i ne bavim se dugo proizvodnjom slanine, ovo mi je tek treći dan – našalio se Dragan.
Drugo mesto osvojila je slanina klanice „Lemaić” iz Šida, a prvo slanina Jovana Pavlovića iz Brankovine. I on je ljubav izdvojio kao glavni sastojak savršene slanine.
– Iznenađen sam, ponavljam ovaj uspeh već drugi put. Sedam godina sam ovde prisutan i trudiću se da postanem još bolji – poručio je Jovan.
Industrijska slanina
U kategoriji industrijska slanina trećeplasirana je ona koju je proizvela firma „Brković” iz Kačara, Užice, drugo mesto osvojila je mesara „Plavi Dunav” iz Pančeva, a prvo mesara „Burjan”, takođe iz Pančeva. I ovde je emocija izgleda presudila.
– Naša tajna je u ljubavi prema slanini i prema proizvodnji, u kvalitetnom odabiru sirovina i u tradicionalnom receptu koji sada, iz razumljivih razloga, nećemo otkriti. Dođite na naš štand da probate ukus šampionskih proizvoda – poručili su iz „Burjana”.
Specijalne kategorije
Kačarevac Milan Zlatković je osvojio i nagradu za najbolju slaninu od mangulice.
– Radostan sam i uzbuđen što sam ove godine osvojio dve nagrade. Ali da ne budem lažno skroman, očekivao sam to. I prošle godine sam dobio nagradu za slaninu od mangulice. Za razliku od domaće slanine, ona se drugačije tretira. Desetak dana samo stoji u soli i ona primi dovoljno soli u sebe. Suši se isto tako jedno sedam dana i posle petnaestak dana se pusti u prodaju – objasnio je Zlatković proceduru.
Nagradu za najdeblju slaninu dobio je Boris Rašević iz Kikinde. Ova slanina debela je čak 16 centimetara.
A da Kikinđani ne vole samo džinovske ludaje svedoči i najveća slanina i ujedno najveća atrakcija ovogodišnje Slaninijade koja je takođe stigla iz ovog ravnog vojvođanskog grada.
Slanina je visoka 180 centimerara i teška preko 170 kilograma, a ko se ove godine pored nje nije fotografisao, kao da nije ni bio na Slaninijadi. Priznanje za ovo remek-delo primio je Željko Rašević.
– Slanina je rađena nekih 45 dana. Toliko je prošlo od obrade do dimljenja i sušenja. A kad smo je završili, odlučili smo da je donesemo ovde u Kačarevo, gde je postala prava atrakcija – rekao je Željko.
Internacionalna slanina
Nagrada za najbolju internacionalnu slaninu pripala je Damjanu Gavriloskom iz Gostivara, Makedonija.
– Šta je najvažnije za dobru slaninu kod nas u Makedoniji? Prvo, bitna je ljubav prema poslu i bitna je sirovina. Najbolja je slanina od domaćih svinja, Uz slaninu se odlično slažu i naše makedonsko vino, ali i rakija, ko kako više voli – rekao je Gavriloski.
Šta se još dešavalo prvog dana Slaninijade pogledajte OVDE, a kakav vas program čeka do nedelje uveče OVDE. Ako ste propustili video najboljeg promotera Slaninijade, koji je još beba, pogledajte ga OVDE.
Vodimo vas u mini obilazak Slaninijade:
