Ove godine Gimnazija „Uroš Predić“ u Pančevu obeležava 160 godina postojanja. Jedna od najstarijih prosvetnih institucija u Srbiji osnovana je daleke 1863. godine, a godišnjica škole prilika je da se podsetimo šta je sve obeležilo dugu istoriju najprestižnije pančevačke obrazovne ustanove.
Ideju o osnivanju srpske gimnazije u Pančevu pokrenulo je srpsko građanstvo tridesetih godina 19. veka. Velikodušnim gestom berberina i žitarskog trgovca Tome Sandulovića 1835. godine počinje stvaranje fonda za osnivanje gimnazije. Godinu dana kasnije drugi žitarski trgovac, Ignjat Barajevac, zaveštao je imanje koje se sastojalo od velike zgrade, gostionice „Kod zvezde“, za osnivanje đačkog internata. Ali, i pored ovih legata, sredstava nisu bila dovoljna, a vlasti nisu bile voljne da finansijski pomognu, te je osnivanje gimnazije moralo da bude odloženo.
Ipak, na velikodušni gest Ignjata Barajevca i Tome Sandulovića i dan danas nas podseća Spomenik osnivačima Gimnazije u porti Uspenske crkve.
Priča se nastavlja 1851. godine kada se, naredbom Dvorskog ratnog saveta u Beču, otvara Carsko-kraljevska niža realka, da bi se 1863. godine ona pretvorila u Carsko-kraljevsku višu realku. Ova godina uzeta je za godinu osnivanja Gimnazije. U to vreme đak ove nemačke realke tokom dve školske godine bio je Laza Кostić, najveći poeta srpskog romantizma.
Lokacija škole se menjala više puta. Prvo je bila smeštena u kući Karla Vajferta, na uglu današnjih Ulica Đure Jakšića i Nikole Đurkovića, potom u današnjoj Njagoševoj ulici br. 8, a onda na mestu vojnog magacina. Izgradnja nove, današnje zgrade, završena je 1888. godine. Svečano otvaranje počelo je misom u susednoj rimokatoličkoj crkvi minoritskog manastira. Danas je ova zgrada spomenik kulture.
Na levoj strani stepeništa zazidana je granitna ploča sa natpisom „Završni kamen temeljac 19. novembra 1888. godine“ iza koje je u šupljini smeštena spomenica. Bila je u to vreme jedna od najbolje opremljenih škola u Vojvodini i najuglednijih u Austrougarskoj, jer su u njoj predavali bečki profesori. Sve do sloma Austrougarske, bila je to škola za imućnije slojeve društva.
Tokom Prvog svetskog rata gimnazija je na kratko prekinula rad i bila pretvorena u vojnu bolnicu. Po završetku rata gimnazijalci su suočeni sa teškoćama: nedostatak nastavnika, udžbenika, ogreva… Škola se u narednim godinama dalje razvijala i osavremenjivala. Velika pažnja posvećivala se vaspitanju i disciplini: zabrana odlaska u bioskop đacima sa tri slabe ocene; kecelje bar 10 cm ispod kolena; zatvor kao kazna za određene prestupe bile su samo neke od sankcija za one koji ne poštuju pravila.
Gimnazija je oduvek imala posebnu kulturnu ulogu u Pančevu. Škola je imala sjajan hor i gudački orkestar, kao i folklornu grupu. Nisu izostali ni sportski uspesi.
U Drugom svetskom ratu okupacione vlasti izmestile su gimnaziju iz njene zgrade. Nastava se odvijala u raznim prostorijama na teritoriji grada. Po završetku rata menjali su se planovi i programi, uvodili novi predmeti, unapređivala nastava… Od 1958. godina škola nosi ime Gimnazija „Uroš Predić“, koje se menja u „Centar za obrazovanje stručnih radnika u društvenim delatnostima“ 1977. godine. Školske 1990-1991. godine vraćeno je ime Gimnazija „Uroš Predić“ sa dva smera, društveno-jezičkim i prirodno-matematičkim.
Mnogi bivši učenici bili su, ili i danas jesu ugledni i afirmisani akademski građani, umetnici, lekari, profesori, sportisti. Među slavnim imenima su Mihajlo Pupin, Uroš Predić, Miloš Crnjanski, Laza Kostić, Miroslav Mika Antić, prota Vasa Živković, Mita Topalović, Stojan Trumić, akademik Dimitrije Stefanović, Nebojša Glogovac, Nađa Higl i mnogi drugi.
Gimnazija i danas čuva i neguje svoj veliki i duže od jednog i po veka stican ugled. O tome je na svečanoj akademiji upriličenoj povodom 160 godina Gimnazije početkom decembra u dvorani Kulturnog centra Pančeva govorila direktorka škole Zorica Pomar.
– S ponosom na dugu i bogatu tradiciju naše škole, prisećamo se svih velikih ljudi koji su svoje obrazovanje stekli u ovoj školi ili su ovde radili. Oni su postavili temelje i pokazali nam put; pokazali su nam svojim primerom da je obrazovanje najveće bogatstvo, a celoživotnom obrazovanju treba svi da težimo. I pre pet godina, kada smo obeležavali 155 godina postojanja škole, znali smo da nam nedostaju učionice, kabineti, fiskulturna sala. Očekivali smo pomoć Grada, Pokrajine i Republike. Danas radosno možemo da kažemo da je fiskulturna sala renovirana u potpunosti, počeo je da se gradi novi objekat u dvorištu škole sa 12 učionica i kabineta i mi polako, zahvaljujući Gradu Pančevu, postajemo veći. A da bismo bili bolji, prepustićemo školu najboljima, kako smo i obećali – rekla je Zorica Pomar.
Ona je naglasila da su najveće bogatstvo škole njeni učenici i nastavnici, a da svake godine Gimnaziju upiše 260 novih đaka.
– Više od hiljadu đaka od prve do četvrte godine ponosno kaže da su gimnazijalci. Oni postižu sjajne rezultate, donose veliki broj nagrada, ali su pre svega to mladi ljudi sa razvijenom empatijom koji neguju prave ljudske vrednosti, razvijaju kritičko mišljenje i uvek se rukovode motom škole: „Budi gimnazijalac, budi svoj”. Prenoseći svoje znanje i iskustvo, profesori se trude da pomognu svojim učenicima da postanu mladi ljudi zavidnih akademskih znanja i socijalnih veština. Taj put je dug i nekad mukotrpan, ali je cilj jasan pa se prepreke lakše prelaze. I danas s ponosom mogu reći da je danas škola u rukama najboljih. I na kraju, šta nam preostaje do sledeće godine ili do sledećeg velikog jubileja? Da uporno radimo, razgovaramo, razvijamo poverenje, učimo, nadograđjujemo se, volimo i poštujemo našu školu. A da bismo to postigli, morate nam vi pomoći, jer ovo je škola svih nas, a pre svega njenih đaka – poručila je Zorica Pomar i tako na ovaj tekst svojim rečima stavila tri tačke. Jer Gimnazija nastavlja da živi i da ispisuje neke nove priče…
