Pančevo s ponosom već decenijama s pravom nosi titulu grada kulture, a takvom priznanju, pored današnjih stvaralaca, dodatni sjaj daju velikani koji su ponikli baš na ovim prostorima. Kada je o slikarstvu reč, ime Milorada Bate Mihailovića jedno je od prvih koje će Pančevci s ponosom spomenuti.
Kviz na tu temu pogledajte u nastavku:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ove godine obeležava se stotinu godina od rođenja velikog slikara, a tim povodom je u galeriji koja nosi njegovo ime, u Ulici Žarka Zrenjanina u Pančevu, u petak, 8. decembra, otvorena izložba njegovih dela koja ovde do sada nismo imali priliku da vidimo.
Izložba je rezultat saradnje Kulturnog centra Pančeva, pod čijim okriljem radi Galerija Milorada Bate Mihailovića, galerije RIMA iz Kragujevca i Beograda, Fondacije Milorada Bate Mihailovića iz Beograda, Nemanje Smičiklasa i Vladimira Valešinskog.
– Milorad Bata Mihailović jedan je od naših najznačajnijih, najcenjenijih i najpriznatijih umetnika. Obeležavanje ovog jubileja započeli smo u maju, izložbom u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Ona je trajala skoro tri meseca i ljubitelji Batinog dela su tada imali priliku da vide određeni broj njegovih radova koji su do sada retko bili izlagani ili nisu izlagani nikada kod nas. Logičan sled događaja je bio da ovaj veliki jubilej započnemo u, može se reći Batinoj kući, budući da je on 1985. postao član SANU, a da ga završimo u njegovom rodnom gradu Pančevu, u galeriji koja nosi njegovo ime. Ovde možemo videti radove iz prve dekade njegovog života u Parizu, od 1953. godine pa sledećih desetak godina. Upravo na osnovu ovih radova se može zaključiti zašto je Bata veliki umetnik, cenjen i priznat ne samo kod nas nego i širom Evrope i u Francuskoj gde je on najveći deo života proveo – rekao je na otvaranju izložbe Aleksandar Milojević, galerista galerije RIMA.
Prema rečima Ivane Markez Filipović, urednice programa vizuelne umetnosti Kulturnog centra Pančeva, postavka u Pančevu obuhvata 27 umetničkih dela.
– Osim ovih radova, tu je i jedan film o Bati u produkciji kuće „Panfilim” iz Pančeva, koja nažalost više ne postoji. Film je vrlo interesantan jer možemo da se podsetimo kako je to nekada izgledalo jer je Bata posećivao naš grad, a ovde je i rođen. Napravili smo jedan tajmlajn, istorijat koji se nalazi na ulazu i tu će stalno da stoji kako bi svako ko poseti galeriju mogao da se podseti Batine biografije i njegovog razvojnog puta – rekla je Markez Filipović.
Na otvaranju je govorila i Sofija Milenković, koja je napisala tekst u katalogu koji prati izložbu, a među gostima je u ime Batine porodice bio Nemanja Smičiklas iz Fondacije „Bata Mihailović”. Događaju je prisustvovala i Marija Jević, članica Gradskog veća Grada Pančeva zadužena za kulturu i omladinu.
– Dela koja su predstavljena na ovoj izložbi su dela iz fonda galerije RIMA i zanimljiva su zato što prikazuju transformativni period Bate Mihailovića po odlasku u Pariz 1952. godine. Tamo Bata počinje da izlaže već 1953. godine u galerijama „Marseille” i „Librairie Paul Morihien”. Zahvaljujući tome, on uspostavlja saradnju sa značajnim galeristima tog vremena, iz galerija „Rive Gauche” i „Ariel”, Rudijem Avgustinčićem i Žanom Polakom – rekla je Sofija Milenković.
Dela u ovoj postavci kreću od 1953. godine, a karakterišu ih blago geometrizovane forme. Delo zanimljivog formata i jedino ulje na platnu je „Imaginarni pejzaž”. Na njegov značaj Sofija Milenković je naročito skrenula pažnju:
– I sam taj naziv upućuje na ono što će uslediti u Batinom slikarstvu, budući da će on 60-tih godina nastaviti da se iskazuje kroz svoj likovni jezik u polju apstraktnog pejzaža. Na apstraktni pejzažizam je stavljen akcenat na izložbi u galeriji SANU, dok su ovde izložena dela iz perioda koji mu je prethodio: ovde možemo da pratimo sam dolazak i način na koji se došlo do apstraktnog pejažizma. Ova su dela na neki način eksperimentalna, jer vidimo kako apstrakcija, od blago geometrizovanih formi sa zadržavanjem u umereno asocijativnom polju apstraktnog slikarstva, dolazi do potpunog lirskog rastakanja forme, što se može videti u krajnjem delu postavke. Nije stavljen akcenat na ovaj period u galeriji SANU, pa je prilika da posetioci izložbe u Pančevu vide i ova dela koja su jednako značajna koliko i epstraktni pejzaži jer su ona jedna fina uvertira za prelazak na veliko platno, na monumentalne prikaze kasnijih Batinih apstraknih pejzaža.
Milorad Bata Mihailović rođen je 8. februara 1923. godine, u Pančevu. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao je 1946. godine, u klasi profesora Ivana Tabakovića.
Kako se navodi u Batinoj biografiji u katalogu koji prati izložbu, Bata je „stešnjen socrealističkim ideološkim ustrojstvom Akademije, 1947. godine, zajedno s prijateljima iz klase, napustio studije i otišao na primorje, upustivši se u petomesečnu ’avanturu slobode’ (kako ju je sam nazvao), ujedno i stvaralačke nužnosti, koja će u povesti ostati upamćena kao Zadarska grupa.”
Zadarsku grupu činili su, uz Batu i Mića Popović, Petar Omčikus, Kosara Bokšan, Vera Božičković, Ljubinka Jovanović i Mileta Andrejević. Njima su se naknadno pridružili Borislav Mihailović Mihiz i Bora Grujić. U Zadru su boravili od aprila do avgusta 1947. godine.
– Od 1947. godine Bata Mihailović izlaže na grupnim izložbama. Član grupe „Jedanaestorica” postao je 1951, a iste godine priredio je i svoju prvu samostalnu izložbu u Galeriji ULUS-a. Nezadovoljan društvenim okolnostima u kojima se zatekao, s poverenjem u neiscrpne mogućnosti nove, razvijene umetničke sredine, 1952. godine odlazi u Pariz sa svojom suprugom, slikarkom Ljubinkom Jovanović, gde će tamošnje apstraktne likovne tendencije izvršiti značajan uticaj na preobražaj njegovog dotadašnjeg likovnog jezika – piše u katalogu.
Kao što je navedeno na otvaranju izložbe, Bata od 1953. samostalno izlaže u Parizu. U delu kataloga koji se odnosi na Batinu biografiju navedeni su i sledeći važni podaci:
Izložbom „Petnaest umešnika moje generacije” („15 peintres de ma génération”), Polak je Mihailovića uvrstio među istaknute pripadnike savremenih tendencija tamošnje umetničke scene. Tokom šeste i sedme decenije imaće značajne izložbene nastupe i u drugim pariskim galerijama i na likovnim salonima (Salon de Mai, Salon des Réalités Nouvelles, Comparaison), kao i širom Evrope i Francuske. Između 1962. i 1966. godine boravio je u Njujorku u četiri navrata, a svoje najsnažnije doživljaje me-tropole izrazio je u nekim od svojih najznačajnijih radova (Njujork, Njujork – Vašrožder). Ponovni povratak jugoslovenskoj umetničkoj sceni počeo je 1965. godine, kada je organizovao drugu samostalnu izložbu u Salonu Moderne galerije, na kojoj je domaćoj javnosti predstavio radove nastale tokom prethodnih pariskih godina. Od 1972. do 1979. godine učestvovao je na reprezentativnim kolektivnim izložbama. Kapitalna dela šeste i sedme decenije Batinog slikarstva ušla su u kolekciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i bila su selektovana za putujuće izložbe kojima se širom Evrope predstavljalo savremeno jugoslovensko slikarstvo.
Pored Zorana Mušiča, Mihailović je jedini slikar s jugoslovenskih prostora koji je uvršten među značajne protagoniste pariske i evropske umetnosti pedesetih godina 20. veka u knjizi „Les années 50” autora Žerara Ksurigera. Bio je član van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine. Dela mu se nalaze u muzejima (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Muzej moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci, Muzej savremene umetnosti u Skoplju), privatnim zbirkama i društvenim institucijama u zemlji i inostranstvu. Preminuo je u 89. godini, 23. aprila, u Parizu.
Izložbu u Galeriji Bate Mihailovića možete pogledati do 29. decembra. Galerija radi svakog dana, osim nedelje, od 17 do 20 sati.
Pogledajte i video sa otvaranja izložbe:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
